Prosvetni glasnik

630

за то даје и увод у песму к Разбитије Засавице." Из ње ћу неколико стихова навести, да би се видело, како је Сима пре шездесет и неколико година имао много боље, чистије појмове, но што по неки од нас има: њему би жао, када онази, да вера отуђује брата од брата, а да нгга више рађа од њих највеће непријатеље, те с тога и узвикује : »0 Славонци, ви кршћани, блажи К свјема другим, окром к својој браћи, К (х)ришћанима л'та к себ' сродној крви! Кад од пстог обоји сте оца И у истог домадарство-влада, Шта ј' ту стало за различност мниму ? Кљукушама.... није лишње масло, К'о и на крух, чесњак и паприку, Што угодно лозовић пристаје. Обсјенит' се тупогледац дава И тек овца за остригом руна Што и кожу, крв и месо даје. Ал' вам спас је дух језика истог', Људстав пастир виш' земније(х) стоји, Па буд свјести, чиме се не цвеља, Што да б' негда разбудит' се морл, И памећу осветит' се мраку !... Залуђању и опозњавању, Богочоек. .. ил' чоеко-бошче.... Умишљајма с' наткачају радо.... Тунејадци л'...? Нек о горе с' боче, Кад не воле чоечнијег носла ; Њнма спор буд' ! И раздора сјетва ! Уз бивавше да с' живима кажу, Ил' жвакољством да се упражњају, И желудак тијелу је нуждан, Ак' и лишпост из себе одваја Нам' је љубов Свевишњости роса, Чим и себи, док и вразма дужни !... 123 ) Навести бих могао још доста лепих места, која се одликују силином појетске душе, живошћу, лепотом описа (као онај, у ком описује како Карађорђе обилази у Лозници рањенике) (Срб. IV. 35) и красном дидактиком, која је карактерна црта Симине појесије — али мислим, да је и ово што наведох довољно да карактерише добре стране Симине Србијанке. алем-камена наше књижевности. Али крај све леноте и вредности Србијанке и осталих његових дела Сима је по имену само иознат; његова дела слабо имају читалаца. Истину вели Вуловић кад каже : «од стотине који су чули за њу, деведесет их је није видело ; од оних осталих десет пет их није читало, а од оних последњих пет четири их је није сву прочитало." 114 Ј ш ) П>. IV., 64. " 4 ) Вудовић, Годишњица II., 305.

Али се ово не може применити само за овај нараштај, и ранији су нараштаји били релативно хладни према Симиној Србијанци, јер у иротивном не би нам пок. Ј. Игњатовић велики Симин поштовалац довикивао «Зароните у тамне дубљине духа и срца Симина, и отуда прибраћете дарак: зрно по зрно песничкога бисера и алем-камена. ))125 ) Још јачи су доказ за то речи Ј. Суботића, који после двадесет година изласка Србијанке, у доба^ош старине, оваку слику даје: «Подобан Мушицковом дух појави се у Сербијанки коју је српско књижество при изласку воћим ускликом поздравило, него икоју Мушицкову оду, а то с тога што је у њој онда више на један пут добило, него што сад сва Мушицкова дела заједно чине. Међу тим овај усклик долазио је само од књижевника, а не од народа, на који је Сербијанна по садржанију свом управо упућена. Гдикоји књижевници били су изван себе од радости, више њи ударе у певање духом Милутнновића: сви су славили и хвалили, али мало је њи Сербијанку целу прочитало, а јошт много мање разумело, и то баш у писменом смислу разумело, јер је језик Сербијанке такав, да га на прво читање нико, а на повторено мало ко толико, колико Виргилијев у Енејиди, разумети може. Народје ћутио : и премда Сербијанка у виду народни песама о збитијама последњи времена у Сербији ради, дакле народу много више него Мушицкове оде приличи, за то и опет круг Мушицкови читатеља у народу може се великим нарећи, кад се на оне погледи, који Сербијанку читају. Последњи десет година показују, као да је Сербијанка са свим заборављена. И опет морамо рећи, да дух, који се у Сербијанки јавља, није обичан, што више но јединственим местама судећи, морамо га за један од оних духова узети, који стварају и руше. ))12в ) После ових неколико речи питање се и само намеће: шта је то што отуђује читаоце од Симиних дела, дакле и од Србијанке, која му је створила име, ради којега га хвале и славе ? Говорећи о животу Симину поменуо сам, да му је Лук. Мушицки замерио још 1827. године, што није написао Србијанку таким језиком, да би је и прост свет могао 125 ) Ј. Игњатовића Дједа I. |!0 ) Летошк; 76, сгр. 106, Суботића поменуги чданак.