Prosvetni glasnik

симл мн.1ути110вит,, сарајлија

633

оно Омирови, и да она ухвати места и поште до Ллијаде, по смеру и живој жељи песника јој Симе Сарајлије." 134 ) Али и без коментара, ти недостаци не треба да туђе читалачки свет од Симе, јер с мало више муке, може се разумети; шта више, што се више чита, то постаје занимљивијом ; јер код њега се неће наћи обичних, свакодневних мисли ; нову мисао везује одмах за другу нову и тако иде до краја. Згодно карактерише Ј. Игњатовић Симину појесију : Она «није онај лијепи лаки исписани лик, који одмах из близа импонује бојом, а леђа не показује ; него је она колос. који се из близа не може да премјери, него који треба из даље, обилазећи га, прегледати, на коме се тако не само лик са предње стране, но и леђа, бокови и мишице видјети могу. )>135 ) Мало је радника, који су писали о Сими, мало, велим с тога, што је Сима својим радом много више заслужио, но што су му до сада потомци указали. И сви они, који писаше о Сими, истицали су «Србијанку и над остала његова дела и њоме су се више бавили но осгалима. Размишљао сам о том подоста, шта то може бити узрок ? И нисам могао себи јасније представити ни објаснити но тако : што је то Симино прво знатније штампано дело; што оно описује оНе борбе, чији је плод — слобода једнога дела нашега народа ; што је њоме „увео у српску књижевност звуке, енергију и погледе жнвота народнога ;» 13в ) што је она стекла Сими славу, а по којој се и данас на жалост већииом зна за њ. — Читајући и остала његова дела, размишљајући у слободном времену о њима, нисам се могао и не могу сложити с мишљењем једнога његова биограФа, 137 ) да се «остале његове певаније окрећу око ње (иСрбијанке"), као око сунца." Завиримо ли ма у које његово дело као у ^Зорицу", „Тројебратство" или друго које, наћи ћемо тако исто не да «погде што проврцну поетске варнице, метеори духа Симина« већ пуно појетских места, пуно лепота, којих често, не ћемо наћи ни у којој песми «Србијанке. и И осталим радовима Симиним треба иоклонити довољно иажње — не нотцењујућп их. 134 ) Извештај новосадсве гимназијо за 1880.-1., стр. 20. 135 ) Дјела Ј. Игњ. I,, 268. 136 ) Браство, I., 31. 13 ') Вуловић, Годишњица II., 298. нросввтни гласник 1892.

1827. У Србском Летопису књизи 10. (за год. 1827., част III.) а на стр. 68. штампана је песма «ОиЂвк а младог србског илемића, Симе Алексића, иогинувша, 1815. на Дублто у Мачви, п са а 3аидвка Куииновке в и к Полубратк а п ; 138 ) али без «надгробнога», са «више грдних типографских погрешака» и без потписа пишчева. Доцније је друго «Надгробно м саставио и с напоменом штампао у Летопису књизи 42. стр. 129. (гход : «Мало изасненћ сверхЂ, у Л^ћтописа за 1827. годину части трећои, оггћвке младога сербскогђ племића екс.). О овим трима песмама помиње се и у његову дневнику, састављену пре 25. априла 1817. год. : 139 ) «25. Запјев. Младоме Јунаку Алек.... — 26. Запјев. Купиновка истога Л1убезница. — 27. Заијев. Полубратка истоме ... 31. Надгробно Сими Ненадо.» У «Опјевци» иосавкиња вила пита Ваљево, што је «тамно стало, рухо на се обукло гглачевно ? и , те оно одговара причајући о Сими Алексићу, његовим прецима и о његовој смрти. У 18 последњих стихова исказује своју тугу вила. Друге две су само тужаљке. Веће засебно дело је «Зорица Симеоном Милутиновићем Сараглиом сочингена а Јосифом Миловуком издана. Аигога. У Будиму, штампом Свеучилишта пештанска 1827. 8°, страна 82 и 4. Уза књигу додана је слика Краљевића Марка и Милоша Обилића и пастира са пастирком и са српском вилом, коју је оборио Краљевић Марко. 140 ) Посветио је ТалФи ; после посвете штампано је писмо Миловуку, којим му је шаље месеца маја 1827. да штампа о свом трошку. Награде не тражи за ово неколико песама, од које је свака за се целина «окром онога «Разновидје Витештва», што сам из мога новога сочиненија (еиоса), које ми је још у рукогшсу и под чекичом и пилом ; не надајућ' га се игда предложит' моћи очима нашега барем свијета, извадио сам из истога поменути Одривак, тко га и разумије нека ми поможе тужити за пропадшим остатком.» 138 ) К. Ненадовић прештампао је све три песме у поменутом делу, стр. 425, само је, где је реч о Милошу Обреновићу, ставио знаке питања и чуђења, као да их је Сима ставио! »39| Детопис 108., стр. 39. ио ) Ст. Павловић »Н. Доба« бр. 87. додпје : »остраг су »пренумеранти* и »опис живота Краљеваћа Марка ии немачком језику, од Е. М.* У примерку народне библиотеве тога описа нема. Да то иије додније ко увезао у једно? 82