Prosvetni glasnik

.. - *■ о НАУКА И НАСТАВА

640

слнм, нека се сва остала војска крепе за Византпју одмах, а ја са 3000 војника да похитам у Серез, само да се један дан о њему побрпнем п да протерам краљеве присталице, па да се с места вратим. А ако сада пустпмо да крал> Серез освоји, онда не само да се не можемо надатп да ћемо га оиет задобнтн, него ће, п својим положајем као гранпца, одвојиги остале вароши Маћедоније, од целе паше царевине; а то треба предвпдетн па пе исиуштатп извесну добпт за пеизвесну". Овако је пмператор говорпо, алп му се његови турски савезипцн Амур, Сулиман и др. успротиве говорећи, да Византија даје царство а не Серез, којп п кад би Србп освојплн, после ће свп заједничкп прегнути и лако од Срба отети. Император сболом прнстадеда пође и са Серезом и маћедонскпм варошнма да се растане, те путем опет покуша да се са савезпицпма вратп, али му догаћаји ие дадоше, те тако мораде пћн у Дидпмотпх брижан за Серез п за остале варошн у Маћедонијп, стрепећп да пх краљ не освоји. А с правом се и брнпуо, јер чим краљ дозна да су Турцп отишли ка истоку, ударп п оиет па Серез и освоји га помоћу своје странке. Освојењем Сереза и већег дела грчке царевпне, к^аљ се пађе на врхупцу славе своје и прогласи себе за цара Грка п Срба, а свога спна (Уроша) пменова за краља. Император пак заузе Византпју готово без боја, споразуме се са царицом Апдрониковом удовпцом н угоди с њеним малолегним сином императором Јованом, даза десет годпна заједно царују. Квига IV. Император, у помпп којом га новп патријарх Исидор разреши аФорпзма и крунпса за пмцератора, и у блеску којпм венча своју заручепу кћер Јелену за императора Јована, заборавп и па Серез п на зађевпце са Душачом; али чим преста рујно вино играти у злаћаном кондиру, а византијски се раскош и свадбене се церемоније свршише; он прену и одмах посла цару ') депутацију. Посланици, дошав Душану, пзјаве му као обично најдубљу захвалност са стране императора Кантакузина за почасг и пажњу, хоје су му у Србији указане за време грађанског рата. Затим изразе жељу да му доброту за доброту врати, кад време допусти, али да се узајамна заједница и заклетве не руше; јер кад их један рушц, није нраво да се други криви што се као взневерен одупире. Тражио је у осталом император, да му се вароши, освојене после закључка савеза, врате, као што је у заклетвама 1 ) Историк га и опет зове КраЛур.

предвиђено. Депутацпја представи још и то, како је императора веома непрпјатно дпрнуло то, шго цар није само Серез и све градове и варогап Маћедоније осим Солуна отео, него је и отмепије Берјапе подмнтио и леппм обећањпма заваркао, те су му спна Маиупла отерали а варош њему предалп. Цар, ирпмпвшп послаиике, не имаде нпшга с разлогом ') противурећи, па признаде да су заклетве запста у том смислу закључепе, али нзговарајућп се свакојако, не прпстаде да врати варошн. Император пспратп и друго посланство цару са пстим преставкама п готово ултпматумом. Иослаиици и опет нншта не успеше, а полазећи рекоше цару да пмператор баца на њега сву кривицу и одговорност за сва крвопролпћа н робљења, која ће саратом следовати и која ћебигн у толпко ужаснија, у колпко ће се, услед изнемоглости грчке имперпје грађапским ратом. император морати по пужди да послужи и савезом варвара из Азпје, па му оставпше пзвеспо време на разлпшљање. Алп кад цар (Душан) место одговора и размпшљања прптеспи опсадом и друге грчке вароши, онда император сједини своју војску под заповедништвом спна му Магеје са 10.000 Турака, које му његов зет од кћери Орхан иосла под својим синовима Сулнманом и др., па је пусти да пустоши српске пределе. Варвари чим пређоше на Хрпступољ у Мигдонпју ') и дознаше да ту има вароши цару поданих, допустише себи грозна сверепства; порушпше сва села н прегазише све вароши Мигдоније; поклаше хиљадама људи а још више заробише, п не вермајући прегње својих поглавара, и не разбирајући да су та села и варошп насељени Грцпма, којима су, жали Боже, у помоћ дошли као савезници. Они пошто извршише што могоше, одмах однесоше што дочепгше преко Елпспоита у Азију. А заповеднпцп Солуна, Метохпт Алексије и Андреја, отказаше послушност императору приликом именовања владнке Паламе у Солуну, и Палеолог јавно снали његове повеље (гл. 16). Они су то радили као приврженици младог пмператора Палеолога, а у ствари терали су себичнпје намере. Они су мислили да ће императору битп немогуће да их Мигдонијом, која беше српска, нападне, а кад би пх напао, онп би претили да ће предатп варош Србпма, ако их на миру не остави. Дара (Душана), за кога су знали да неће ни новаца нн живота штедети за љубав Солуна, варалн бп да ће му прпступнти одступајући од императора, и Ј ) Да богме да није имао, кад му имиератор као његов такмац пише историју. Ј ) Предео између Струме и Вардара, на југу код Солуна и Амфииоља, допирући до мора.