Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА Г .РОСВКТНОГ САВЕТА

599

прилику, ми међу овим биљкама видимо, да једне имају меснат илод са семенкама (јабуке, крушке), друге имају меснат илод са кошчицом (шљпве, трешње), треће имају слабо меснат илод са кошчицом (бадем) итд.". Уноређењем ових идодова не ба се зар смислило, да семенка јабуке има морФодошку вредност кошчице бадема, шљиве игд. Међутим кошчпда ова пије нншта друго до унутрашњи, коштуњавп, оплоднички слој, којп семе скрива. Сва би се ова нејасност пзбегла, да се с почетка изабрао бољи примерак, по коме би се ђаци упозналп са разним биљним деловима. Да се узео бадем место крушке, не само да би овом приликом било излишно да се поново говори о плоду, већ би у опште плод боље и тачније објашњен био. На завршетку вели се: „што се тиче котиледона, то је мало замршеније питање; шта се збива с њпма, впдећемо кад будете учили о клијапу семена". Пре овога се напомиње, да су котиледони клицине лиске, стр. 11. под 2., а исто тако и доцније, стр. 37. под 24, „два котиледона су две прве лиске". Имало би се овоме још додати Функције котиледона, и тпме бп се видело, шта се с њима збива. 0 клијању семена требало је говорити и на овом месту и у овој књизп, те да ђаци виде, да заиста разни делови биљчице дају псте делове одрасле биљке. Ово би било врло лако учинити; ваљало би метнути пасуљ у влажну маховину (а за време зиме на топдо место), у размаку од иеколико дана то исто учинити, и тако би имали разне стадујеме клијања. То је готово све, што је казано о нашем биљу. У другом одељку говори се о склопу палме. За наше прилике није потребно било говорпти о палми у нарочитом одељку. Пешто и пешто од свега овога могло се у прегледу племена наговестити. Ваљало би пазити, да се пзбегну омашке као на пр.: „порашће она (палмпца), али одебљати неће". Потпуно је тако за случај у овој књизи наведен, стр. 16. Закључак је пак погрешан: „Ето још једне врло велике разлике између палме п нашпх јабука, храстова" итд. Ово би значило да палме при растењу не дебљају, док наше дрво при растењу дебља. Палме, као и паше дрвеће, при растењу дебљају; разлика је само у томе, што палме, пошто досегну своју максималну дебљину, обично неће више дебљатп, но расту и даље само у висину. Ако се ово не би напоменуло, значило би да ће дијаметар какве једногодишње, двогодишње палме, бити исти као и дијаметар много

старије палме. — Или: „сви конци (то су снопићи судова) полазе из лишћа, силазе унутра у дебло, па се отуд опет враћају, губећи се на његовој површини". Снопићи судова не нолазе из лишћа, већ из стабла, а и не враћају се пз унутрашњости дебла, па да се губе на његовој површини, по се завршују у нпвоу самог ожиљка, пошто је отпао лист, за који су онп пређе одређени били. Упоређење палме и нашег дрвећа доводи до поделе биља на моно- и дикотиледоне. По томе је говорено о веку, п прелази се на класпФикацију биља. Све, што се налази на стр. 19. под 16, могло је изостати; ништа се на овом месту не каже што би припомогло разумевању и значају кдасцфикације. За олакшицу и објашњење груписања бчљака, узето је неколико Фамидија, стр. 20—27. Неке ове Фамилије, ранункулацеје, розацеје, композпте, требало је потпуппје изложити, требадо је узети пз сваке по ополико примерака, колико има важнијих ужпх група у овим Фамилијама. На овоме месту п у оваком облику требало је говориги и о граминејама и неким другпм важнијим Фамилијама. Исто тако требадо је и четинаре изближе оиисати, а не само са некодико речи, као што је то овде учињено, стр. 30. под 19. У рубрици где се говори о главнијим племенима, ваљало је напоменути да има биља са цветом и без цвета, да ће се на првом месту говорпти о биљу са цветом, које се дели на моно- и дикотидедоне итд. Ово би бидо много јасније од оног, што је у књизи речено: „Од даиас ћу вам тако у кратко казивати, како се распоређују најглавније биљке, нарочпто оне, које вп понајбоље познајете пли о којима сте највише слушали". Што сам напоменуо овде за Фанерогаме односп се м на криптогаме. Њих је такође ваљадо потпуније издожити, и боље кдасиФиковати, како би ђаци увидели, да у криптогама поступно се губе разни органи, разни биљни делови, корен, стабло, — који су већином јасно развијени у Фанерогама. Из овога, што сам до сада навео, може се лако увидети, даи самраспоред научне грађе није најподеснији. У место да се о сваком органу говори на једном месту, а исто тако, и да се пазило на природнп ред, оно се овде говоридо: о свима органима у опште и постанку грана, па онда о стаблу, корену, грапама, лишћу, цвећу, плоду, цвећу, семену... Исто тако, и у систематском делу, о појединим пдеменима, говорено је без реда: 1. махунарке, 2. ружичнице, 3. јагдичнице, 4. љутпћи, 5. ђурђичнице, 6. ресна-