Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВИОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

тиде и 7. крошњавице. Зашто је узет овде овај ред, немогуће је знати. По природном сродсгву не бп овако било: диалииетале (1,2), гамопегале, (3), диалипетале (4), монокотпледоне (5), апетале (0) и гамопетале (7). Исто тако, и са практичног гледишта, не би се могао овај рад оправдатп. Нре но што завршим, сматрам за дулшост напоменути, да би требало задржати, у овој грани науке, оне називе, који су класичним радовима пок. Панчића стекли научпог гласа и прпзнања. По свему, што сам до сада рекао, мислим, да овај учебник, пи по обиму ни по распореду паучног градпва, не може послужити као ручна књига за ниже разреде гимназија, ни онда, кад би се исправиле грешке ц омашке у науци. Захвалан Главпом Просветном Савету иа поверењу, Београд. 26. Фебр. 1891. ПроФ. Ст. Т. Јакшић. N1). У исто доба част ми је вратити ц књпжпцу, ботанику у преводу г. Ђ. Еозарца, која ми је послата. За овнм је нрочитан другн реФерат о овоме делу од г. Жив. Ј. Јурншића, проФесора II београдске гимназпје, који гласп: Главном Просветном Савету. Ирегледао сам Ботанику, коју је господнн Ђ. Козарац превео, а коју ми је Главни Просветнп Савет изволео послати па оцепу. Ботаника је подељена на ове одел>ке: I. Склоп нашега дрвећа 2 — 15 стр. II. Склоп палме 15—17 стр. III. Дикотилске и монокотилске биљке 17 18 стр. IV. Век биљака 18—19 стр. У. Разредба биљака 19—27 стр. а, дпкотилске биљке 27—31 стр. б, монокотилске биљке 31—32 стр. VI. Биљве бесцветнице 32 — 35 стр. Кратки садржај 35—38 стр. У тексту има и 78 слика Ја ћу редом одељак ио одељак прелазитп као што је и у књизи. ....У интересу шволе и школске вњиге молим рецепсенте да ме не штеде. Ђ. Жозарац. (Ботаника за више разр. гимназ.). I. Овом Ботаником учеиици се уводе у науку о биљу са разликовањем бпљака иа дрвеће, шпбље

и зеље, које су све бојене зелено. За тим се уиозпају са гљпвама и лишајевима, а то су биљке које се не зелене. Ја мислим да је згодвије почети са тим да је Ботаника наука о биљкама. Па онда рећи коју о многобројним и разноврсним применаиа биљака у човечијем жовоту, а за тим на разликовање биљака и т. д. На 4 стр. узета је крушка и на њој се обележавају поједиии деловп биљке: 1. корен, 2. стабло, 3. гране и 4 лишће. После овога говори се о пупољку п почиње се цвет и плод. Држпм да би било много боље узети ма какву, потпуно развијену, зељасту биљку и на њој показати главне делове биљке. А за тим изложити разлику између тих поједпних делова, а особито између корена и стабла. — Гране се никако пе могу узети у главне делове бнљке као што је у овој Ботапици учињено (стр. 4). Кад се говори о стаблу ту је најпрпродније рећи да има зељастих и дрвенастих стабала итд. На 4. страни има још и ово: „Гране ничу из стабла и дебље се зову одводе" „Из овога пупољка ниче пова грана" „Све гране и гранчпце прорастају" Гране не ничу већ се развијају пли истерују из стабла. — Одводницама зову се оне гране, које од обичног правца грана, на неком стаблу, одступају. Нпр. ако су немалим све грапе на стаблу под углом од 45°, а само је I, 2 или 3 под углом од 60—90°, онда би се те под углом већим од 45° звале одводнице. Из пупољка се гране развпјају а не нпчу. Тако исто није добро речено да „гране и гранчице прораетају". Четврта тачка под 2. на 4 стр. маого би боља била да је овако речено: сваки лист иоси у пазуху своме по један пупољак, из кога се развијају гране или гранчице. Међу деловима дрвенастог стабла лика се иикако и не спомиње. На страни 7 стоји ово: „Корен Је сличнога склона, само што у корена гдешто нема сржи. Толишна је мала разлпка између стабла и корена".... Ово је погрешно, јер између корена н стабла има повише разлика. Корен никад не носи лишћа, а стабло увек пма на себи лпшћа ц пупољака. Корен се развија од светлости на супротпу страну, а стабло се развија у правцу ка светлости. За тим је друкчији распоред судова у корееу а друкчији у стаблу и т. д. На страии 8 велп се ово: