Prosvetni glasnik

ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ

1 1

I п с! I с а 11 Г: РгбзепГ постаје од основе наставцима :

1. о 3.

8, 0118 8, в2 I, еп1, на цр.

Је готр-в 1гг готр-8 И готр-1 или

је гепЛ-в (и гепс1-8 П гепб.

110118 ГОтр -0118 П0Ц8 ГеП(1 -0П8 У0И8 готр-ех уоиа гепД-ег Пз готр-еп1; Пз гепс!-еп1;. 1траг[а.И постаје од основе наставцима:

1. а18 10П8 је гепс1-а18 2. ;П8 \(5У. 1и геп<1 -а18 3. аИ аЈеи!.:, на пр. П гепс!-ај|:

поиб гепс1 -10П8 уоиз гепс1 -1е2 Пз Г 'епс1 -ајепг.

Разаб М/гпх постаје од основе наставцима:

1. 18 Јтев 2. 18 Иез П 1геп1", на пр.

је гепс1-18 1и гепсМа П гепП-Н

поив гепП-Јтеа уоиз гепП-Иез Пз гепПчгеп!.

Ги1иг &1тр1е образује се од целога начина пеодређенога, коме се одузме крајње е, овим наставцима: 1. а1 0П8 је гешЗг-а1 2. а8 е/, 1и гепПг-ав 3. а оп1, иа пр. П гепН-а

11ои8 гепПг-опв уоиа гепПг-ег Пв гепс1г-оп1.

Соп(|ј1Јоппе1. РгбзепГ образује се од целога начина неодређенога, коме се одузме крајње е, овим наставцима:

1. а18 10118 је гепс1г-а18 2. а18 1в2 1и гепс1г -а18 3. аП а1еп(, на пр. П гепПг-аП

пбиз гепПг-10118 уоиб геп(1г-1е/ Па гепс1г-а1еп(.

8ићјопс1|"Г. РгбаеШ образује се од основе наставцима: 1. е, 10И8 ^ие је гепП-е ^ие поив гепс1-10П8 2. ев, ге/. чие 1и гепс1-е8 ^ие уои8 гепс1 -1е2 3. е, еп1, на пр. сцГП гепс1-е ^(ГПб гепс1-еп1. 1траг[аИ образује се од основе наставцима: 1. 188е 18810118 ^ие је Ге11(1 -188е 2. 488ез 1881е2 цие 1и гепП-Јввев 3. 11 188 еп1, на пр. (Ц1'И гепП-П цие поиз геп(1-18810П8 (Јие уоиз гепН-швЈег (}и'П8 геп(1-188еп1. 1трегиИ[ образује се од основе наставцима: 1. — 0118 — гепП-опв 2. в, ег гепП-8 гепП-ег 3. — — на пр. циЧ! гепс!-е ^и'П8 гепП-еп1.

Сдожена времена као и по осталим врстама. Нааомене н четвртој врсти: 1. ВаИге, тући, основа ђаИ. Благогласпост захтева, да ђаИге изгуби друго ( из основе у једнини садашњега времена. Што се тиче сугласника I, који је наставак трећега лица једнине садашњега времеиа, оно отпада по гласовном закону, који је споменут у почетку ове врсте, кад се нађе пред с, б. или I из основе. Оадагање време глагола ђаИге гласиће дакле:

1. је 6а{8 2. 1и 5а(8 3. П ђаI

пои8 ћа11оп8 уоиз ђаИег Нв ћа11еп(

Ови остали облици правилни су.

Оложени од ђаИге:

ађаИге, оборити отимати се препирати се 2. Уатсге, победити, основа штс.

Лбћа Иге,

сотђаИге борити се гађаИге оборити (цену, вредпост) и т. д.

Сугласник с мења се у ди пред самогласницима е и х, пред којима би оно изгубило свој изговор као српско к, који има у инфинитиву. Аналогијом задржато је ди и у првом лицу множине садашњег времена пред о, и у пређашњем несвршеном показ. начина (шарагГаН Не ГтсНса1И) пред а. Треће лице једнине губи I из наставка, по гласовном закону, па ће бити :

Ргезеп! (1е ПпШсаИГ

Је уатс8 1и уа1псв Пв уатс

поиз оатг^иопз уоиз иагпдиег Па па тдиеп1.

Раг1. ргбзепГ: г>аг?гдиагЦ РаН. раззб: патси, -е ћпригјап : је гтпдиагз Раазб А&јтх : је х>ахпдих8. РгезепГ и хтраг(аИ <1<: Г 1гкЈЛсаИј' од глагола оатсге ретко се употребљавају. Сложени сотагпсге (убедити) мења се као ^ахпсге. 3. Вгахге рикати (који се употребљава нарочито кад је реч о магарцу, и који као да је ономатоиеја, т. ј. реч којом се иодражава звуку који она обележава), основа ђгах, и глагол 4. Вгихге жуборити, шуштати, основа ђгих, мењају, по гласовном закону, х у у пред самогласницима који се изговарају. Ова су два глагола непотпуна, т. ј. немају свих облика (уегћев (ШесШз). Од глагола ђгахге употребљавају се само ови облици :

1. 2. 3.

РгбзепГ (1е ГхпсИс. поиз ђтауопа уоив ђгауег П8 ]}га1еп1

П ћгаП

1'и1иг зхтр1е.

РгбаепГ &и Сопс1.

П ћгаНа Па ћгаиоп! П ћгаИаП Пв ћгаНаЈеп!.