Prosvetni glasnik
10
Г.1АГОЛИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ 4
Нааомена. Глаголи ове врсте, којима се скраћена основа свршава на с, добивају исиод тога с седиљ (,), да би оно задржало свој изговор који има у нач. неодређеном, и који би иначе морало променити, јер се основа скраћује пред и. Од целе основе, од скраћене и од тјгпШГ-а, образују се сви облици глагола ове врсте, и то: а) Од целе основе образују се ови облици: 1. 1пр.пШ(, наставком он 1 , на пр. гесеи- 01Г, с1еу- 01Г. 2. РагПсгре ргс8еп1, наставком ап1, на пр. гесепап1, с1еЂ-ап[. 3. РгбвепГ Ле ПпЛГсаИј\ наставцима:
в) Од целога начина неодређеног, избациваљем слога оГ, образују се :
1. 8, 0П8 о
]е гесеу-8 = Је гедог-н ) 8 ј ег 1и гедог-8 3. ( јј еп1, на пр. П геео1-1 поиа гесеу-опа уоиз гесеу-ег Иа ге^-оги-еп I. 4. 1траг(зА1 Ае 1Чпб,Гса1\ј, наставцима :
1. а18 10118 је гесеу-ајз 2. а18 1ег 4и гесеу-аЈ8 3. аП; а1еп(;, на пр. П гесеу-аИ
поив гесеу-10П8 уоиз гесеучех Пз гесел-аЈеп!.
5. Ргезеп1 &и $гп))опсИ(, наставцима :
1. е, 10П8 2. в8, 1в2 3. е, еп1;, на нр.
цие је гедом-е дие Ш гедот-ез ([и'П гедот-е
1. Ри1иг &гтр1е, пасгавцима :
I 1, а! оп8 је гесеу(о1)г-а1 2. аа ег 1и гесеуг-аз 3. а оп!;, на пр. П гесе\т-а
поиа гесеуг-опв уоиз гесеуг-ег П« гесе\т-оп!;.
2. Ргевеп1 Аи Соп(ХШоппе1, наставцима
1. а18 10118 2. а18 1ег
Је гесеуг-а18 1;и гесе\т-аЈ8
110118 ГеСе\Т-10118 л оиз геселт-1ег
^ие пои8 гесеу-10118 дие уоиз гесе\ г -1ег СЈи'П8 гедот-еп! 6. 1тр&гаИ{, наставцима: 1. — опз — гесе^-опз 2. 8, ег гедо1-в гесеу-ег 3. — — на ир. С1и'П гедо1У-е (цГПз гедо1У-еп(,. б) Од скраћене основе образују се : Ф 1. РагНсгре раавб, наставком и, на пр. геди, арег§и, и т. д. 2. Равзб Лбјгт, наставцима: 1. и8 птез је гедиз поиз гед-птев 2. и8 гИеа 1и гед-из уоиз гес-Мез 3. и1 игеп!;, на пр. П гед-из Па гес-игеп1. 3. /траг/аи &и зиђјопсИј', наставцима : 1. иззе и88шп8 дие је гед-и88е 2. ивзез и881ег чие 1;и гед-иззез 3-. и! иззеп!;, на пр. ^и'П гед-М дие поиз гед-и8810П8 дие \ т оиз гед-и881е2 ди'Пз гес-и88еп1;. ') У времешша ; ргеаепЛ Ае V гпАГсаИЈ, ргезеп^ Аи виђјопсН^, и (трегаШ\ иретноследњи глао еизоснове шири се у ог у свим облицима са немим ваставцима, а с које је 1ред њим добива седиљ.
3. аН а1еп1;, на ир. П гесе\т-аП 118 гесеуг-ајеп!.
Сложена времена као и по осталим врстама. ') Наиомене к греАој врсти : 1. БекоГг (дуговати) и од њега сложенц гесЈе«01Г добивају у облику раН. раазе високо-дугн акценат (ассеп! с1гсопДехе) само у мушкоме роду у једнипи ; али у женскоме роду, п у множини оба рода, не добивају никакав акценат. Према томе, пише се: Ап, Аиа, б.ие, Аиез; гесИХ, те&ш, геДие, ге&иев. Остали глаголи на ешгг не добивају никакав акценат, те се пише : сопди, регди, арегди, ге§и, Педи. 2. Обсепогг употребљава се само у облицима : раг1". ргевеп! &&се^ап1, раг1. раазе Мди, и у сложеним временима. 4. Четврта врста. Но четвртој врсти мењају се у Француском језику сви они глаголи, којима начин неодређени постаје од оспове наставком ге, на пр. готр-ге, геп<1-ге, и т. д. Код свију глагола ове врсте избацује ее у трећем лицу једнине I нз наставка, кад се то С сусретне са једним с, А, или I у основи. То бива код свих иравиших глагола ове врсте, којих има око 50 на броју, рачунајући ту и сложене (П уепП, П НбГепН, ПтогП), са јединим изузотком глагола готрге (раскинути) (П готрЦ и од њега сложеним. Тај глагол представља, дакле, на првом месту, правилну четврту врсту. Облици глагола четврте врсте поотају овим наставцима : /п/гтЈг/ 7 иостаје од основе наставком ге, на пр. готр-ге, геп'1-ге. Раг1. ргезеМ постаје од основс наставком ап1, на пр. готр-ап1, гепс1-ап1. Раг1. ра886 постаје од основе паставком и, на пр. готр-и, гепА-и. Ј ) Овде се не наводе сдожена времена уз сваву врсту с тога, што би то бидо понављање једне и исте ствари. Међу тим, наставник треба код сваке врсте да ионови сложепа времена, па шга више, и код простих времена, да даје учецицима основе од разних глагола, те да ови, имај)ћи пред очима на школској табли исписане само наставке, буду у стању да образују сами време које им се да.