Prosvetni glasnik

глаголи у француском језику

Много пута, да би се иа питање у реченицн јаче ударило гласом, употребљава се поред овога и одрицање. У том случају иа прво место меће се одречна честица пе, за овом глагол у упитном облику, и најпосле рав. На тај начин постала је упитна реченипа ]У'ев(-се раз (није ли тако), која осим живога питања означава питачево уверење, да ће онај, коме је питање управљено, одговорити^ ■гано је. У сложеним временима меће се између пе . . . . . . рав упитни облик помоћнога глагола, а тек за овим долази раг1. раааб глагола који се мења, на пр. ЈУе 1тои^еа-1и раз с1ап8 1а тје Јзеаисоир с1е сћовев (Јиј јп(1јг[иеп1: 1а РгоуШепсе ? — М'аГ-је раз раг16 с1апз 1е тете зепз (јие 1о1 ? — ЈУе Ђоиа а 1-је раз ЛИ, дие 1ои1 1га а тегуеШе? Наиомен а. Одречна честица пе губи свој глас е, кад за њом долази каква реч која се почиње самогласником или немим ћ, на, пр. је п'а.1 раз, је п'аш1б раа, и т. д. Образозање времена У француском језику има иет главних времена, од којих се изводе сва остала. Та главна времена ово су : 1. /,е ргевеп1 Ле Пп[гпгН(, од кога постају : ^е [иГиг згтр1е и 1е ргб&егЛ Ли сопЛШоппе1. 2. ^е рагНсгре ргбзепГ, од кога постају : Множина времена РгбвепГ (1е 1'гпб.гсаИ[, гтраг[аИ (1е ПпсИсаИ[, и време ргбиепГ <1и 8ићјопсИ[. 3. ^е рагИсГре разве, од кога поетају сва сложена времена. 4. 1,е ргбаепГ Ле Пп(ИсаИ[, од кога се образује Ггтр6гаИ[. 5. ^е раввб Л6[Гпг, од кога се образује : Птраг[аИ <1и зиђјопс1г[. 1. Од гп[тШ[-а образује се [и1иг агтр1е наставком а1, а ргеаепГ с1и сотИИопгкЛ наставком а18, иосле крајњега г из инФинитива: агтег, ј'агтег-ај } ј'агтег -ги'8. [гпгт, је [гпгг-ах, је [гтг-&18. гесеЂогг, је гесегзт -аГ, је гесег?г -а18. гепЛге, је гепЛг- ах, је гепЛг- а!8. Наиомена. У трећој врсти избацује се нз инФинитива ог, а у 1У-ој крајње е. 2. Од облика рат1. рге&еп1 образује се: а) множина времена ргбаепГ Ле 1'гпсИс., мсњајући ап1 у 0118, ег, еп1, на пр. Ј ) Овај начин образовања времена више је вештачви, али може врло згодно нослужити ученицима, нарочито код неправилних глагола, да се, нрема појединим познатим облицима, сете и оних које не иознају. Ово им је дакле више једно п] актичко вего начелно упуство за образовање времена.

аГ»н-аи4: иоиа аш1-опв, \'оиз апп-ег, Ив акп-ет: 8ог1- ап4: поиз вог Х-опв, уоиз вог1 -е2, Пз вог1-епг. гесек -ип1 : поив гесеу-опз, уоиз гесеу-ег, (Из гееојлеп1). ге?гс/-ап1: поив геп(1-опб, уоиа гепс1-ег, Пз гепЛ-еп1. Наиомена. Сви глаголи треће врсте у трећем лицу множине времена рг6веп1 (1е 1Чп<ИсаИ[ узимају двогласпик првога лица једнине тога истог времена: Иа гес01пепГ као је гедо!«, И$ твП^епГ, као је теиз. 6. 1траг[аИ Ле 1'Гп<ИсаН[ и рг&ает Ли аи1>јопсИ[, мењајући ап1 у агз и у е, на пр. агт-ш^, ј'агт-а18, цие ј'агт -е. 80т1- ап4, је 80г1-и'ш, дие је з от1-в. гесе1Ј-ац1, је гесегз-а18, (дие је тедогп-е.! тепЛ -ш^, је гегиЈ -тн, ([ие је тепЛ -в. 3. Од раН. раазе ооразују се помоћним глаголима апогт и 61ге сва сложена времена. 4. Од времена рт&&еп1 &е 1'ггиИсаИ[ образују се слична лица ггпретаИ[-а, без икакве измене, осим изостављања гласа б у П. лицу једнине у првој врсти. 1и агтеа, 1и [гтз, 1и гедслз, 1и тепЛв, а1те. [гпгз. гедоха. теш1в. 5. Од времена раавб д.&јгпг образује се гтрат[аИ Аи аиђјопс1г[ додавањем, за прво лице аиђјопсН[-а, наставка ,?е другом лицу једнине времена разве Мјгпг, на пр. 1и ајтав, (Јие .('аЈтав-бе. 1и (иив, дие је Дтз-бе. 1и ге§ив, ^ие је гедив-зе. 1и геисИн, ^ие је гепсћб-бе. Непрелазни глаголи. Непрелазни глаголи јесу они глаголи. који немају нарочити нредмет, на коме би се вршила њихова радња, већ је исказују независно од предмета, или је везују за какав предмет предлозима, Ови глаголи мењају се, у сложеним временима, помоћу глагола аиоГг, кад се њима казује радња, а помоћу 61те мењају се онда, кад се њима казује стање. Непрелазних глагола у ФранцускЈМ језику има око шест стотина, од којих од прилике сто педесет, исказујући радњу, мењају се помоћу глагола аг;оГг. Ти су глаголи: соиггт трчати, соп1епепгт а преступити, Аогтгт спавати, 1апдшт чамити, опадати, татсћег пћи, ратаИте чинити се, изгледати, нојавити се, рбтгт пропасти, погинути, тбдпет владати, зиђпетт помоћи , виссМет следовати, доћи после некога, зиссотђет подлећи, пасти, Мотрћет ликовати, одржати победу, гпиге живети, аитпгуте наджнвети, и т. д. На пр.: II а 811СС0шђе а «еб Шеавигез (подлегао је ранама). РћШрре III тоити1 к циатагЛе ап&, артба еп ат01Г ге^нб џигпге (Ф илип III умр'о ја у четрдесетој години, по што је владао 15). II п' а 8иг\ч;си цие &гх ветагпев а &а [етте. (Само је са шест недеља преживео своју жену).