Prosvetni glasnik

1 8 сглра историја

вена варошима, о чему нам данас сведоче многп брежуљци, којн нису ништа друго до развалине тих некадашњих вароши. Многе од тих варошп уУр, Урух, Ларсам, Ба^-Илу и т. д.) сада су раскоиане и испитане. У њпма су пађени неколики патписи, из којих сазиајемо имена некојих владалаца, игго су у њима владали. Ти се владаоци обично називљу ио имеиима својих вароши идп пдемеиа над којима су владали, као: ,цар Ура", „цар Вавилона," „цар Сумира и Акада," и т. д. Овп су се владаоци трудили да учине своју земљу плодном, с тога су на све сгране прокопавали канале и подизали насипе. Тако, један вавнлонски цар, поимену Хамураби, с поносом говори у једном натпису: „Ја сам саградпо канале, благослов вавилонских људп. Ја сам пусте равнице прегворио у влажне земље; ја сам им дао плодност и обиље и од њих сам нанравио стан среће и блаженства", Они су се старали и о књижевности и један од њих, Саргои или Сарјукин, наредпо је, те су се написала на цренићима многобројпа дела о мађијама, предсказањпма, причама и г. д., иа је од њпх саставио читаву библиотеку у Уруху. Ове су књиге тридесег векова доцпнје преписане м преведене на аспрски по наредби асирског цара Асурбашшала, за библиотеку у Ниниви, иа су тако и до иас дошле. Прп свем том, из откривених сиоменика ми мало што знамо о овој ирвој периоди халдејске псториЈе, која је трајала дуго, све до XIII века, када Халдеја изгуби своју самосталност п паде (не зна се како) у власт асирских царева из Ниииве, под којом је остала више векова. 5. Прво царство асирско (од неиознатог времена до 1020 год. нре Хр.). — Асирјаип су дуго жнвелн дивљачким животом но својим планинама, док је Халдеја била покривена градовима у којима је цветала образованост. Тек доцннје се одатле распростре образованост и у Аспрпју, у којој се иочеше једно за другим нодпзати по обалама Тигра и у његовој близини градови, као што су: Ел-Асур, Калах, Нинива и т. д. Цела земља асирска беше тада раздељена на мале владаоце, који су седелп у гпм градовнма. Најзнатнијн град за време првог царства био је Ел-Асур, којн је по веровању аепрског народа оснозао сам бог Асур. Нај1натнпјп иак догађај из ове старе исторнје асирске јесте нојава мисирске војске у Асирији. Мисирци, кад беху дошли до највеће своје славе, уђоше нод својим Фараоиом Тутмесом III у Асирнју, заузеше Ел-Асур и његова владаоца примораше да им плаћа данак. Па не само ЕлАсур, већ и Нпнпва п цела Асирпја паде у Тутмесове руке, н осгаде иод Мисирцима све до XIX мисирске династије. Лосле се Аснрија опет нојављује као слободпа п независна држава под својим царевама, који се особпто осплнше од XII века, када на далеко рашпрнше своју државу, заузевши и сам Вавилон (око 1270 год). Аспрскп се цареви одликоваху од свнју источних владиаца својом нечувепом свереношћу н крвожедношћу. Најславппји цар из овог првог шрства асирског био је 'Геглат-Феласар I (Туклаг-хабад-асар), добар ратнпк и ловац, који се у једном натпису хвали, Д а је „рашчистпо земљину површпну" савладавши

псточних народа

четрдесет и два народа, и даје сам својом руком убио у лову сто двадесет лавова Његовн су потомци били незнатни владаоци, н време њихове владе тамно је п ненознато. Теглат-Феласарова породпца најзад пзумре, а са њоме ишчезе п прво царство аспрско (1020 год.) ГчЛАВА III. Друго царство асирско (1020—625). Саргонска династија. 1 . Друго царс гво асирско и нова пресгоиица Нипива; Асур-назнр-пај (8 8 5 — 8 60). — 2. Ткглат-Феласар 11 (745 — 727) и Салманасар IV (72 7 — 7 22). 3. Саргоиска динасгија; Саргон (722—705). 4. Свнахирим (Син-ахерив, 705—681). 5. Есара*он (Асур-ахе-идчн, 61 8 — 668.) — 6. Асурбачинал (Асур-баи-хавал , 66 7). — 7. Разрушење Нлниве и пронаст асирске царечнле (6 2 5.) 1. Друго царсгв ) асирско и нова нрестоница Нинива: Асур-назир-нал (885—869) Тамно време владе нотомака Теглаг-Феласарових ностаде јасније, кад ступпше на владу цареви из нове династије, којо.и се огночпњо периода другог царсгва аспрског, а особиго кад носгаде аспрском нрестонпцом град Нинив \, ова „ложа лавовима н наспште лавпћима", како велп један јеирејски пророк. Нинпва није одмах у почетау ове иериоде бпла престонпца, већ су најпре царевп седели у Еалаху, (сад Нимруд) све до:с цар Асур-назирнал (885 —8(50) не нређе са својом столпцом пз Калаха у Нпниву. Он улепша ову нову престоницу, и одатле асирски цареви нредузеше низ ратова и освајања, која у Нинпви нагомплаше благо коме „нема краја" и сгворише је не само владараом у Азијп, већ уздигоше њену моћ и над самом поносигом Тивом у Миспру. Ове рагове п освајања отпочео је Асур-назир-иал, којн је иодложпо плаћању данка околне народе, и који у једном натнпсу с ноноситошћу говорн, да се његова царевина нротеже „од утока 'Гигра па до Л.ивана". Он је био не само велики освајач, већ је п подизао многе споменпке (особито леи дворац у Калаху), на којима сеналазе заиисане ирпче о његовим јуначким делима. Његов наследник ( Салманасар II) продужп са успехом освајачке ратове, али за време неколико иотоњих слабих владара моћ аспрске царевпне поче онадати и слабитп. 2. Теглат-Феласар II (745—727) и Салианасар IV (727—722). — Слабљење асирске царевине ипје трајало више од пола века; она се опет оснажи кад ступи иа њен престо ТеглатФеласар II (745 — 727) којн опет отпоче крваве ратове п освајлња. Он примора све владаоце у Сирији, да му плаћају данак, а п сам цар јудејскп нризнаде над собом његову власт. То уздиже његову охолост, те п оп ноноспто говорн у једном патнису: „Ја сам цар, којц с >м натерао у бегство све своје неиријатеље од пзласка до заласка сунчева; ја сам савладао планинске народе и иароде но равницама; ја сам збацно цареве и на њихово место ноставио своје намеснике." Његов наследник