Prosvetni glasnik

ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУСКОМ ЈКЗИКУ

Ргезвп1 Ле 1' 111Л. 1. је ргепд.8 поиз ргепопн 2. 1и ргепАз уоив ргепег 3. П ргепЛ Лк ргеппеп1. р1\'8еп1 Ли 8иђјопсИ[: (Ц1 е је ргеппе. Ра88б А&р-пг : је рНз. 1траг{аИ <1и т1гјопс1. : цие је рп88е. Ри1иг зГтр1е : је ргепЉап а рргепЛге 1) научити, дознати. 2) учити другог, доставити. сотргепАге 1. разумети, 2. обухватити. Л&8а,рргепб.ге заборавити. еп1гергепЛге предузети. зе т&ргепЛге не разумети се. гергепЛге, по ново узети, наставити. вигргепЛге изненадити. 3. Шге казатп, рећи, основа: Лга, скраћена пред Г г.1аси : Л. Сугласник 8 изоставља се пред 8 или I нз наставка. Облици овога глагола гласе дакле : 1п{1пШГ: сНге. Раг1. рг&зепГ: сШапС. РаН. рабве ; (1И , (Ш е. Ргезеп! Ле 1' пнНеаИГ. 1. је Љз поиз сНаопа 2. Ји (118 уоиз ЛИев 3. П с1П; Оз сИзеп!:. Равад Лејпп: је сИв. Т'и1иг: је сНгаЈ, и т. д. Сви остали облици правилнп су. Сложени од Лгге : соп1геЛхге противречити. ЛМгге не признати. ве сиЛхге одустати од нечега. тМгге клеветати. ргбсИге прорицати. гегМге по ново казати. ш1ег<11ге забранити. Наноиена. Шге, и гесИге имају у другом лицу множине времена ргбаепГ Ле ИгкИсаИГ: уоиз сШев и уоиз гесШеа, а остали сложени образују и то лице правилно : уоиз тбсИ^ег, уоиз ргМГзег, и т. д. МаисИге проклиљати, оспова • ташНз.з (скраћена пред г гласи таиЛЈ има у ргбаепГ с1е V тЛгсаИГ : пои8 таиЛГзаопз, уои 8 таисНааег, Пз таиЛГз8еп1; ЈтрагГаП : је таисИввага; рагИсгре ргевепГ: таиЛГвааШ, а у осталим временима мења се к .о Лгге. 4. ГаЈге чинити, основа: /а18, скраћена пред Г гласи : Г • Сугласник 8 из основе избацује се, кад се нађе пред 8 или I из наставка. Облици овога глагола гласе дакле : 1пГш1Ш : /'агге. Раг1:. ргезеп!: /агбапЈ. Раг1. разв^ : ГаН^-б.

Рге^еп! <1с 1' ш41саШ. 1. је Гајз поиа Мзопа 2. 1и Га18 \ои8 ЈаИбВ 3. Н ГаИ, Нз 1'<>п1. Ргевеп! Ди 8иђјопеМ1 > . 1. с[ие је Газзе цие пои8 Га8810П8 2. ([ие 1;и Гакзен с[ие \'оин СаваЈе/ 3. ци' 11 Гаазе (Ји' Пз Газзеп!;. Разве ЛеБп1: је /гв. 1трагГаИ Ли аиђјопсНГ: чие је Н88е. РиГиг згтр1е : је /ег аг. Сложени од /агге : соп1геГагге, подражаватн, ирерадити. Л&Гагге уништити, разбити (војску). ге/агге по ново начинити. заИаГагге задовољити. вмг/агге преценити. Нааомена. Сви сложенп глаголи од глагола ј'а1ге имају у другом лицу множине вре.чена ргб$еп1 Ле V гпЛгсаИ{': /аГЈев, тако дакле: шив соп1ге['аИеа, Л&('з.^8, геГаИез, заИзГаИеа, зигГаИез. Сопјгге скувати (воће), основа: соп/гв, скраћена иред I гласи сопГ, и 8и//'Гге бити довољан, основа: зиГГ^, скраћеиа пред г гласи зиГГ, сложени су од латинскога /асеге (фр. Гајге): сопГгсеге и виг/гсеге. Облпци ових глагола гласе дакле : а. од сопГГге : 1пГтШГ: соп/1ге. РагГ. ргевепк: соп(1нап1. РагГ. раззе: соп/гЈ,-е. Ргезеп! Де 1' тсНс. 1. је соп{18 П0С18 сопНвтпз 2. 1;и со?г/1в У0С18 сопИзег 3. Ц сопјН Пб сопПзепГ. Ра88е (1еГт1 : је СОиДв. 1трагГ. с1и зићјопсГ.: <|ие ,је сои1Г88е. б. 8и('Ггге мења се у свему као сопГгге, само у оо.шку РаН. ра8$6 гласи : 8пШ, -е. б. Шге смејати се, основа: гг, скраћена иред г гласи г. Оо.шци овога глагола гласе : [пПпШГ: ггге. РагГ. ргезеп!; : пап1. Раг1, раезе : Г1. Рг^зеп!; (1е 1' т(НсаШ', 1. је Г18 поиз Г10П8 2. 1;и г1з уоиз пег 3. П гП; Пз гЈепГ.