Prosvetni glasnik

698

радња главнога просветног сагвета

РеФерат г. Аџића гласи : Главном Просветном Савету. Главнн Просветни Савет, актом од31.јануара ове године, СБр. 14, послао ми је на преглед и оцену иоарављени и арера/јени Буквар од г. Стеве Чутурила, с једним иишчевим коментаром. Ја сам прегледао нослати Буквар и прочитао сам пишчев коментар. Овим подносим извештај о томе прегледу. Буквар се састоји из пет делова. У првом су мала рукоаисна слова са слпкама и рукописним текстом (на 30 страна). У другом су делу велика рукоаисна слова с рукописним текстом (на 6 страна). У трећем су мала штамаана слова (са курзивним и рукописним), и штампаним текстом (на 10 страна). У четвртом су велика штамиана слова (са курзивнпм и рукопасним), и штампаним текстом (на 3 стране). У петом су делу чланци за читаае за све три врсте слова (на 9 страна), и на последње две стране бројеви. — Цео Буквар изнео би 60 страна. Ја сам подвргао детаљној анализи сваки део за себе. Резултате те анализе исписујем у овоме што иде. Што се тнче метода, по ком је овај Буквар удешеп, и који нисац назива „вербални метод на основу рукописног читања" — нпје ми могуће да о њему сада опширније говорим, и ја га за овај мах усвајам као добар. Мој ће главни задатак битп, да опширније кажем о томе, како је тај метод у Буквару изведен. I. 0 малим рукописшш словима. Овде сам засебно разматрао: 1) слова и слике, 2) ред којим нова слова долазе једно за другим и нормалне речи, које су уз слова узете, и 3) текст испод слова и слика. 1. О словима и еликама. Писац букварев ставио је себп за задатак, да овај први и овај основни део Буквара изведе по начелу, да облик слике, за тако зване „нормалне речи" веК иодсеКа дете на облик слова, т. ј. да слика уз слово, лпчи у неколико на само слово. Ово је занста веома важно начело, по коме се могу удешавати Вуквари. Али — одмак се мора признатп — и пзванредао тешко за извођење. Израда првог дела овога Буквара биће нам за то најбоља погврда а) Само код три слова пошло је писцу потцуно за руком, да му слпка уз слово личи на само слово. Тако сра му довољно личп на ппсано с, жаба на ж, и хј/г на х. Исто тако могле би да се удесе још п слике: за нисано слово ј, кад би се јегуљи још мало впше подвио реп, за писано слово з, кад би се змпјина слика мало модификовала, а и за писано слово к, кад би се место косе насликао коњ, који се пропео на стражње ноге, а један се ирамен гриве одвојио у страну. — Даље

лестве са подупирачем до душе довољно личе на „л", алп не на иисано но на штампано слово а деца по овом Буквару још не познају штампаних слова. Исто тако метар потауно личи на „м", али опет не на писано, но на штампано. Код свих осталих слова ниЈе ппсцу иотиуно ношло за руком, да му слпка уз слово личи на само слово. На неким месшма то је постигнуто само у пола, а на некпм ни у колико. б) У пола је пошло писцу за руком да слика опомиње на облнк слова код нриличног броја слова. Такви су случајеви код: слике ораха за слово о, једног дела тарабе за т, алке за а, косе за к, гусала за г, љуљашке за љ, Кемана за К, ђерма за /ј, јегуље за ј, и диње за д. — Можда би се овде још боље удеспла ствар, кад бн се за слово о место ораха узела слика обруча , или се насликао бар округластији орах са Јачим периФеричним цртама а много слабијим унутарњим, даље, кад би се слике од змије и јегуљс, као што је раније речено, дотерале. — И у овој груии слова има их и таквих, где слике пе иодсећају на иисана но на штампана слова. Такве су слике : ногира за штамнано „н", ирага (горњег) за „п", шиљака за ,ш", игала са заплетенпм концнма у средипи за „и", чснгела за „ч", и фењера за „ф." в) На неким пак местима врло ће тешко бпти непзвежбаном дечјем оку, п дечјем мозгу, да у слици виде и облик слова, и после дужег учитељевог тумачења, Ту су с великим натезањем удешене слпке, да по мало наликују на облик слов I. Таки су случајеви код: слнке руке за „р", њушке за „њ", бича за „б", цркве за штампано „ц% џиде за штампано „џ" и ексера за штампано „е". г) Најзад има два случаја, где.п одрастао не зиа поуздано, шта значи слика Такав је случај са слпком код слова в (како ми се чини две алке, које в исе о волујском рогу), и сликом код слова \) (која, као што се из коментара види, значи узду). — Можда би ствар боље пспала, кад би се код слова в начинила два Ђенца који висе један о другом. Из овога досадањега већ се довољно виде гешкоће, прп извођењу оног начела, на коме је иисац засновао први део свог прерађеног Буквара. Но ово довде још није све. Услед тога, што је овулепу замисао, да облик слике одговара облику слова, немогуће извести љуцки и без великог натезања ни код већег дела, а камо ли код свију слова — морао је избор слика у овом Буквару да исиадне веКином врло рђав. Тако слпка од ногара погрешна је са свим. За ,п" узета је слпка „ ираг ", међу тии довратници (оилата) више падају у очп. Даље за „праг" је узет горњи ираг, који је израз, бар коликојеменн нознато, врло редак, п којн се увек говорп саречи „горњи", а кад се рекне само „ираг" разуме се само доњи праг. За т је узета слика једног комада тарабе, са три латне, којаје слика, као таква, за децу неразумљпва. Шиљци за „ш", на једном делу зпда, који се с једне стране обурвао, врло је неразумљива слика н за варошку децу, а за сеоску је са свнм неиојмљива. Слика узде није никаква слика. Ни слике од: ексера, ченгела, љуљашке.