Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОИИС

713

лама; а другн онет, како се нредаје у средњпм школама, п то по застарелом методу. 7. Кад се иађе и поставн подесан ректор богословпје, да се без потребе не смјењује. И 8. Да се што скорије сагради нодесна зграда за Богословију, према нгпјенскпм правилпма н школској потреби, у којој бн богословн не спмо учплп него и становалн, а у којој би нарочнто одјељење било за богословијску бнблпотеку и друга школска учпла.

Све ово, пзузевши грађевппу нове зграде, небп дрнгаву стајало трошка више, него што је сада стаје; а корист бн бпла од тога неизмјерна. У пнтересу, дакле, чуиања и ширења наше прадједовске, православие вјере; у интересу снажења морала н хришћапских врлпна у нашем народу; и у нптересу угледа српскога свештепства, прпјеко је нотребно, да се што скорпје пзврше ове поправке. До Вас стојн, господппе мпнпстре, да се договорите с отачапственијем Архнјерејскпм Сабором за све ове ноправке, како бп се ова једина Богословпја у краљевиип Србијп, пз које се разлијева богословпјска наука и преко њезинпјех садашњнх граннца у српскп народ, издигла на ону виспиу, с које би свјетлила: науком, моралом и родољубљем својему народу, као кула свјетилница. С изразима захвалиости иа новјерењу, којим сте ме почаствовалп за овај посао, У Бпограду 12. августа 1892. год. остајем, најнонизнији Н. Дучић с. р. архимапдрит.

Мпппстар просвете п црквених послова, размотрпвши извештај надзорппка господ. архимандрпта Нпк. Дучнћа о стању Богословије у 1891.-92. шк. годинн, упутпо је ректору Богословије овакво инсмо: РЕКТОРУ БОГОСЛ.ОВИЈЕ. Госаодине, Опазно сам, да у нашој Богословијп, на жалост, раде само три ирофесора-, сви су други наставници само предавачп, то јест, непспигани наегавници, који, према §. 9. закона о уређењу Богословпје, нису члановп богословијског савета. То је аномалија. У добро уређеннм државама школски заводп, који немају натноловичну већину правпх (испитаних)

проФесора, губе ираво јавностп, другпм речима, њихова сведочанства нрестају бити пуповажна. А и код нас, за што једржава завела државпе, проФесорске псппте, него да се увери о подобностп јавнпх наставппка! Али, у београдској Богословијп не само да је незгодан размер у наставипчкпм снагама, '3 проФесора према 5, одпосно 7 предавача, него она, у пзвесппм прпликама, нема нп најпрпмитиинпје колегије (1гез Гасшп! со11е§шт), а то је кад се решавају ствари, које се некога од проФесора лпчно тпчу: јер по општпм појмовпма, човек у својој стварп не може пматп одлучиога гласа. Узмите за пример само београдску Учнтељску Школу. Опа има 9 нроФесора. Напред поменуго зло стање у Богословији кардппална је погрешка, коју ваља нснравнти. Л.ека и начпна за ноправку има у тачцп 2, §. 12. закопа о уређењу Богословпје. Неаосредна уарава тога вншег завода, иоверена је ректору п богословпјском савету. Онп треба у првом реду да се иобрппу, да тај лоши размер пзмеђу пспитаних и неиснцтапих наставннка престане у што краћем року. Ја мислим, да би размер, у првп мах, требао да буде бар 5 проФесора према 3 предавача. У томе ће вам номоћп п стпцај околностп. Архпмандрит Ћирило, које нз Фппанспјских а које из педагошких узрока, вратпће се у Богословпју на своје место. А богословнјски савет треба сад, према другој тачци §. 12. да се иобрпне и за 5-ога нроФесора. Министарскп изасланик, г. архимандрит Н. Дучић, нодпео је извештај за прошлу школску годину, којпће, по обичају, пзаћи иа јавност, из кога се впди, да у Богословијп има још и других незгода, које нека богословијскн савет изволи извидетп на уклонпти. Молим п да ми се пошље наставни нлан за све трн, односно четпрн годпне Богословпје. Према томе, не могу одобрити послати ми распоред наука на поједппе наставнике, пе само из наведених разлога, него: и што су предмети поцепкани, па је више такпх разломака дато једним лицима (као што бива по нижнм гпмназијама а ие у богословским Факултетпма); п што су паставппцп узелн по мало часова. Прнмите, господине Ректоре, уверење о мојем одличпом поштовању. Службено. 22. септембра 1892. год. у Београду. Мипистар гтросвете и цривених аослова, ј Ј ован ј З ошковић с. р.

просветпи гласник 1892.