Prosvetni glasnik

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА

?1е затекоше госпође дома, те низ чаршију пројашу, у којој дућан до дућана, а у њима блага и шићара да се не можеш надивити. У дућану сваком, а и свуда „Тушта Људи, жена и сићахне дјеце, Поворчило с' једно за другога, Што све слепо, свак без оба ока, Нит' се смије пустит' из поворке, Веће тако миле као црви. И ко прије од глади, од жеђе, О ј болести, од прострела жара, Смалаксави, падне и сконча се, Ноктима га ближњи окопају, Докле таки ред и на њи(х) приђе." Марко их запита, за што су сви слепи; а они му на то одговоре, да их је она проклетница ослепила, као што ће и њега, ако јој иогледа у очи. Ако послуша шихов савет, даће га зверовима, а ту је лакше изићи на крај. Ако дигне против њега »Трутињаке.... паче л' безможднике, Да т' облете, зграбе и свладају, Тер удариш храбро и слободно, Не гледајућ' што их је млозина, Растјераћеш, помлаћет' их више, Него желиш и надаш се игда. И да ништа тушта ће те на дво 142 ) Отворив Т11 сву капију јазом.« (стр. 47.) А тада је спасао не само себе, но и ове као «будушта м покољења, јер и она тим престаје бити ((Вјечницом", и мораће претрпети сва ова страдања и докончати. «Диже Марко мијех лозовића", па му наздрави, а кад овај окуси, раздрага се па им рече : »Још и тог ли сочка Богожилска имадеш ми, брале, Кој' но је сам поразит' може, И њу и сва њена опиралства ?« И кроз остали град прођоше, свуда чемер и невол>а. А када превали иодне, пробуди се и јави се ( (Хола м ; све стаде гмизати и пиштати. И они дођу преддворе „волшепке®. Чекајући је, наздрављаше један другом, а сви Богу. У то се и госпа појави, али када њено ((Пакосно" и „прождориво" гледање не поможе, а она пусти зверје. Они докопаше буздоване (( пак по своме те веселу звању'\ размахнуше и зверје потукоше И њено «доглавство }> паде. Пројуре кроз град, разруше дворац, па стану опет «рујна РаПровића цмркат и наздравјат." Госпа им и не изиде, када Ј42 ) место на двор. У Симе је често овај израз, и у проси његовој има потврде. Нешто примера, и аво не сви, изнети су у АгсМу-у {иг в1ау. РћП. XIII. 4. и у „Просветном Гласнику* 1891.

715

је позваше да бира младожењу. Крену се на пут, али (( врата градна забравјена, запречена, пак и зазидана", те Марко куцне топузом, а град пола у земљицу, куцне и Реља а град се поравни; Милошу не оста ништа него да преко (< сваљна» опучи играјући коњем пред њима. У несми и весељу дођоше и до мора, али тамо »Ни барчице, а камо л' ђемије ? А и вјетар од запад' је јаки Свим' пухаљкам пирит' упео се, Да уздиже вале у небеса. Пламене им измамљује огња, К'о да хоће, к'о да с' обложио, Влагом воде угасит' свјетила И оцарит' гар' пависти пакла, Окле вјечна милост сјаје људ'ма, Те с' усудну свем нркосит' прочем Самртима пак и пучинама." Милош се двоумљаше, а Марко са врх планине залети у дубине морске кроз валове „Од пјене се шарац учинио, Ал' над вале узднзао главу, Као лабуд воде сркуташе И к'о кнше њом у висе нрска, Уш'ма стриже а очима стреља, Двоји грудма воду и холују ; А ти (т. ј. Марко) узду пустио му бјеше, Уздпг'о си руке у небеса, Десном држећ' за балчак од сабље, А лијевом за игло-вр исте, Оштр'ца јој на гор' обрнувши.®, па позва, да му сабљу сачувају. Тај позив нагна и Милоша да скочи у море, и замало па га стиже „Зар и шарац ждрала очекив'о, Ол' ми ждрале к шарцу понаг.шо." Пред собом угледају све становнике влажнога света, како се по води премећу и прскају као да се труде, да им отворе пут, умиривши вале или посркавши воду. Сете се и Реље, па се обазру, а он к њима лети и храбри их, да ако ком коњ сустане, нек му само каже да га спасе, јер «толика је сад ми сила дана." Коњи међу собом сташе говорити да сустају, те их Реља узе на крила, па у ностојбину. Уз пут им ирича, да му се на брегу јавила сестра оне назаднице уз хуку и светлост, и да му је рекла, да је Марку и Милошу дала по два срца а њему крила, да их у невољи изнесе из мора, а и од селе бринуће се о њима. Дођу до Солуна, где затеку сва три коња. Одморе се па кући.