Prosvetni glasnik

С1ША МИЛУТИНОВШЈ, СЛРЛЈЛИЈЛ

725

књигу «Скупљених списа Симиних." Да ли ће ос^ати само на овој књизи или ће наставити започети посао. није моје да питам; али могу бар пожелети, да нас што скорије обрадује и другом књигом његових списа, додавши бар или засебно објавивши, шта је у њега од нештампаних радова оца му. — Сима нам у Историји прича верно догађаје, који се или десише пред Симиним очима, или за које је имао прилике да дозна тачно, када је ради тога путовао по Србији, прибирајући градиво. У Арнотовој Србској Новини за 1839. а у бр. 15. читамо : «У додатку к Свеоп. Новинама за 1839. год. сем осталога вели се : У Историји 1813. 15. Милутиновић преставља верни образац јуначка боја Србаља за слободу, и показује, како слога и отечествољубје адској сили смртни рог сломија. Читаво дело состоји се из 7 оделенија. Млоги страни повестници, који су о Србији и њеним судбинама писали, налазили су у овом делу грађу за своја дела. Истаг. Милут. Историја, учинила је код политическог агента русиског претиканије а у Петропољу нестрогу цензуру.» Језик Симин ни у проси не може да се похвали. Слободно се може рећи, да нема разлике у језику у његовим просним и појетским стварима. Његови су периоди често дуги и предуги, пуни скованих речи, као и руских, рускословенских и т. д. Из тога тешкога његова језика, и ако не сухопарна, хтео би да изведе К. Ненадовић, да је Сима то навлаш учинио, да не би изгубио главе од Милоша, а код читатеља част ! То не стоји ; јер су му и остала дела написана таким језиком Пребацује му испрекиданост у причању. И то није ништа ново код Симе, да би се на таке мисли, на каке долази Ненадовић К., (без сумње из каких других разлога), могло доћи. Загледајмо Србијанку, па ћемо то исто наћи ! Не стоји ни то, да је Историја тако написана, да је тешко разумети и схватити ! — Истори^а нам је свакако драгоцен споменик догађаја српскога Другог устанка; важна грађа за писца историје тога времена. Историју је посветио брату кнеза Милоша, Јовану, у кога је неко време и писар био. После је посвете „Предувјед" — причање, откуд он да пише Историју. На крају је додао : неколико историјских докумената, «која су српски посланици кад који пода-

вали у Вечу великима христјанским царима"; кОбјавленије" дано од кнеза Милоша Сими ради препоруке властима и «толк особитијех ријечи по буквици." Поједини одељци ове Историје прештампавани су којегде као н. пр. у Цвјетнику Суботићеву II, (стр. 143); у Читанци Вуловићевој књ. II. на стр. 167 — 177 ; у «Ктек-овој Апк)1о§хе ЈШо81оуап8ка и (1863. год.), стр. 253.—254. И «Србијанка" је често служила као извор, те су поједине песме прештампаване. Неколике их је Милићевић уврстио у своју врсну књигу „Кнежевина Србија" а неке и Ненадовић К. у поменутој књизи. 1838. Ове је године изишло неколико његових песама и просних саставака у «Србској Новини или Магазину за художество, књижество и моду» и «Сербском народном листу.» У «Србској Новини" изишле су ове песме : у другом броју поздравна песма С. М. С. «Хап и ио хап Србе и Сербинство !....? Та за свое и за слав-своинство.» у 10. броју : Гле! Шта? Гусеница. На шаљив начин препоручује чишћење гусеница : привати пушку, па «ђегођ спазиш кесу гусеничку, жежи пушку верним оком у њу, — Ни трага јој неће останути. То л' ти више игда досаднути.» У истом је броју, на почетку Арнотова чланка «Српско списатељство" песма Симина за ту сврху спевана као мото. у 34—36. броју је Шсна (за у Сербглнку) Каиетат Зеко. Ево неколико стихова из те леие песме : „Слава слави све сриске витезе, По голаћског Зеку капетана, Да зачиња друштва јој јуначка, Зеку знаде шехер Парашница, Сва крајина турска и каурска ; Ал' најбол.е Мачве Засавица, Кад се шанац у Рамњу браиио Од Бошњака силени(х) Турака.« Ова је песма штампана у Магазину Далматинском, вели К. Ненадовић. у бр. 43 и 44. изишла је «Богомоља, славено-сербаљства иештанскога 1838. маја 15-а и . у 63. броју штампао је песмицу од 6 стихова као кОдговорЂ мени оди моега дав-