Prosvetni glasnik

99»

УТИЦАЈ ТЕЛЕСНОГ САСТАВА

771

са растењем теда у том добу. Имао сам прилаке да посматрам таке несугласице код деце свију узраста. Оне доносе собом сдабост, малокрвност; оне кваре карактер, јер га чине раздражљивим. Првенчад образовааих родитеља обично су предмет усрдних брига, што је наравно за дете пријатно, ну нрети опасношћу прераног развитка. То мора да учини непрекидни утицај одрасдих, који из мплоште према даровиту детету никад га ие остављају сама, те својим разговором буде у њему мноштво нових идеја, које се иначе не би тако рано појавиле. Тим начином преко мере се изазива пажња и умни рад у детета. Касније постаје оно услед тих истих погодаба ванредно разумно, примљиво; ну у исто време укорени се и раздражљивост у њихову карактеру." 1 ) Да би се уочила разлика, заннмљива је врнути се мислима у минуле векове, пренети се уобразиљом у народ једипски, који није стајао ниже од нас, што се тиче умности и душевности. Њихово дубоко уверење, да је за здравље душе н тела потребно да се обоје подједпако негују, да ће душа најпре да посрне, ако се и тедесна нега занемари, нагнало их је да уступе гнмнастицп шпроко поље у васпитању деце, па чак и у обичајима одраслих људи. Они расправљаху и писаху о хигнјени куд и камо мање од нас; ну услед неког срећног инстинкта много више је примењиваху. По овом предмету највише бих препоручио да се прочита разговор Лукпјанов коме је натпис: „Анахарсис или гимназије", у којем овај ппсан, жпвим бојама слика васпитање једииске омладине пре пропасти морада и установа јелинских. Скићанип Анахарсис хода са Солоном кроз једну гимназију атинску и не може довољно да се начуди видећп шта се тамо ради. Пред њима збацише младићн своје одело н стадоше са свим спокојно да се трљају зејтином ; за тим одоше до једног блатишта и ту јурнуше један на другога, као да их је спопала нека чудновата помама, Један је чврсто обухватио свога прочивника и покушава да га пресомити као стабло од иве ; другн је дочепао свога противника за ноге, оборио га у блато, скочио на њега и гази га коленима, а лактом притпспуо му грло. Трећи се опет ударају песницама н ногама. Четвртп, на послетку, како су без противника, изгледају исто тако чудновати; опи јуре као помамни, скачу на месту, иди се ритају на све стране. Све се ово збива пред очима једног чиновника, који место да учпии крај таком махнитању, још посматра све то са пажњом и задовољством. За тим тумачи ! ) 1е (1еуе1орретеп1 рвусћјцие (1е Г епГап1. Кеупе ршЈоворМдие 1885.

Солон Скићанину значај ових, по изгдеду чудноватих вежбања; указује на изврсне последице оваког разумног васпитања помоћу гимнастике, не само за тело, негојош нарочито за душу, која има гимнастици да захвали за своју сплу, чврстину и одважност. „Наши су младићи гарави, препланули од сунца, живахни; изглед им је мушки; на њима се огледа бујност и храброст; то су све плодови једрога здравља. Ни један од њих није сувоњав и слабуњав, ни један није гојазан; све што је сувишио одилази на зној, те не преостаје никаке шкодљиве влаге. Што ради решето са житом, то чине наша вежбања са телом наше омладине; одбацују у ветар плеву, те заостаје чисто жито, готопо зажитницу." 1 ) Ова убедљива похвала тедеснпх вежбања, ово истицање њихове користи у погледу морада и патриотизма, заслужује нашу нарочиту пажњу. Наша деца имају, душа ваља, више знања од некадашње јелинске деце, ну, на жадост, не одговарају горњој слици, коју нам је Л.укијан нацртао о јелпнској омладини, која беше једра, хитра, спажна. У нас је и сувише бледодиких младића, одгајених у хладу и мраку. Само силна реакција против разнежених, чамотињских навика детињства кадра је да им прибави меса и крви, и услед тога неке морадне врдине које не станују у телу са ослабедим живцима. У Ингдеској као да имају много ведријих погледа на васпитање омдадине него у нас, судећи по извештајима г. г. Деможо и Монтучи о настави у средњим школама Ингдеске п Скотленда. У Е1оп, Кидћу, Наго^-у, где постоје средњи заводн, слпчнп француским вишим гимаазпјама, најважнији ц битни део наставе чпне витешка вежбања, мачевање, весдање, трчање, лоптање, а поврх свега круна нгара, изврсни, смашљенп крпкет. По речима једног итонског наставника на прво место долазе игре, а књиге па друго. У Хароу игра заузима петнаест часова недељно; у Итону двадесет седам; у Винчестру уступају крикету по три часа дневно. Да не бнсмо буиили овамошње наше обичаје, признаћемо да они тамо у неколико претерују. Онаким шкодовањем биће потеже да мдадићи добију сведоџбу зрелосги и право на похођење университета. Ну чујмо шта веле извештаји о крајњем ресултату онаког васпитања: „Усдед таког телеспог васпитања, чему се придружује проста а крепка храна, инглеска омладина иостиже ненадмашну енергнју. Мило је видетц ове леие младиће висока раста и темељног састава, мушке снаге у нежну добу мдадићском, њихове пуне и гипке мишиће, њихова румена лица, иа којима се огдеда свеже здравље, АпасћагзГв, еиШоп Таисћшг, стр. 280.