Prosvetni glasnik

770

наука ii настава

треба се чудити, ако су неки учениди троми и сањиби, или обратно, немирнп и раздражљиви за све време, докле траје утицај дошег варења. Одвише тонла или студена температура у учиоеици, загушљав и покварен ваздух такођер утпчу на дисциплину. Дуго седење, недовољно телесно вежбаље недостатак свежег ваздуха утичу после дужег времена и на карактер, производе неку потмулу теготност, која може да се појача и да се претвори у озбиљне махне, да изазивљу тежњу ка непослушности. Познавао сам једног управитеља, који кад је по неким знацпма осетио, да ће међу ђацима његовим да букне немир — отклањао х ч а тим, што их је преко распореда изводио у шетњу. Ко није осетио, чак и у зрелом добу, добротворни утицај подужег пешачења на заморепп дух, на жалостивно расположење, на клонулост ума и воље? Велики један научник енглески, којн је у исто време и велики путник по планинама, говорећи о Алпима, овако вели: „У сред ових планина обнављам сваке године уговор мој са животом, и доводим дух и тело у равнотежу, коју прети да уништи искључиво умно занимање у Л.ондону." 1 ) Доктор Л.орте овако се изражава, пуштајући у свет превод књиге из које наведох отоичашње речи: ,То је једно од оних нарочитих занимања која карактеришу ову младу и снажну, а кашто и сурову, англо-саксонску расу, која воли и поима природу. У сред Алпа и њихових величанствених појава ови одважни људи прекаљују своје тело, дух и срце своје, борећи се против препона природних и савлађујући победилачки душевне потресе, које морају осетити на сваком кораку у овим дивљим, кашто страшним местима. Сваке године енглеска омладина хита амо, где тече ону хладну и неустрашиву смелост, којом се толнко одликује, ону стрпљивост за свако искушење, ону гвоздену вољу која уме да савлада све сметње; амо хитају свн да се отресу отрова великих градова, који морално и физично убијају своје становнике, у којима прождрљива струја живота не допушта складно развиће између духа и тела". Са овог гледишта, зар не заслужује оштрих прекора Француски систем приватног и јавног васпитања и образовања? Нарочитоу имућннм друштвеним редовнма поступају првих година са децом веома неразмншљено, окружујући их прекомерним раскошом, чиме за навек могу сломити њихову душевну енергпју; а за тим сматрају их као душе без тела, гоне их нестрпљпвом ревношћу да уче, имајући у виду само успех и положај који треба задобити, а не воде ни мало рачуна о снажењу Ј ) Туш1а11, Бапз 1ев топ{а§пев, 1га(Ј. 1ЈОГ(;е1.

њихова тела. У часовима доколице мајка облачи своју дечицу, по некој глупој модп, у стајаће рухо, да их изведе мало у шетњу, божем да се надишу чиста ваздуха на јавном шеталишту, па их онда не одваја од себе п строго им препоручује, да се не упрљају и не задувају. Разнежена још за првих година, деца ступају по гом у школу, да тамо испуне захтеве наставнпх програма, који се све то већма гранају и о којима се један одличан педагог изразио, да „нема реФорме која не би за сврху истакла поткресивање програма, а у ствари још више га проширује" г ) Тако морају она највећи део времена да посвете умном раду, а телесна вежбања, која су овом узрасту управо најпотребнија, сведена су на најмању меру. Ако су интернисте, она ће ироводити време одмора између школских зидина, ходајући одмерено као да су одрасли људи. Њихове шетње четвртком и недељом трају по два часа; пде се друмом на даљину од једва једне миље; често застајкивају да би се одморили од великог напрезања снаге! Душа ваља, изгледа као да здравље у опште отуда не патп; тачиа статистика показаће, да је здравље ученичко ћа боље у интернатима, него изван њих. Ну што ни једна статистпка не казује, то је, да опада код ученика телесна снага и енергија, за што се може с правом окривити с једне стране недовољно телесно васпитање, а с друге стране претераео развијање, умних способности. „Није сама душа, није ни само тело, које ваља васпитавати; као што рече Платон, једно без другога не сме се усавршавати, него их ваља обоје подједпако напред гонити, као пар коња упрегнутих уз исту руду." 2 ) Ако тело трпи због душе, оно ће се неизоставно осветити; а исго тако не ваља побупити живчлни систем против себе самога. Оваке жалбе сретамо на све стране. Тако чптамо у једном извештају, којијеупућен год. 1882. царском намеснику Алсас-Л.орена од једне лекарске комисије: „Жалбе на претовареност деце опште су; оне се чују не само на лекарском скуповпма, него п у државним скуиштинама. С тога се склапају удружења, да сачувају омладину којој прегп опасност." 3 ) Рускп лекар Сикорски означује тако звано „застрањивање у развитку невропсихичном" као појаву, која долазв услед недосгатка равнотеже нзмеђу душе и тела. „Најштетнпје застрањивање састоји се у прераном и сувнше наглом развијању умних способности, које није ни у какој сразмери !) Ог6аг<1, ГЕаргИ Зе (НвсГрНпе (1апз ГбДисаИоп. 2 ) Моп(,а1§пе, Евзајз, књ. I. од. XXV. 3 ) Каррог1 виг 1ев 6со1еа рићН^иез вирепеигез сГ А1васе - ^оггаше.