Prosvetni glasnik

853

(п убијте), освоимо, кои, свои (м. својих), свопјем (м. својијем), Вуичић, Ћурчиом, итд. Има и иедоследности. Н. нр.: неКе и не Ке; хљеб, љеб, леб; њихов и њиов\ одкуд, од куда и откуд; их и и; довати и дохвати\ оКемо и хоЛемо-, храбри и рабри\ коња Лабуда и коња лабуда; с њиме и шњиме; добих и доби; мене и мени; хладна и ладна, к'о, ко, као итд. Местимпце је источно наречје окретано па јужно, па ни у том иије било доследности. Као погрешке наводим за пример ове речи: ао да се; небојте се\ на сред, норед наврх и саврх; који је и ко их је; докле гође поред гитогођ; ђено; коино; каконо; цинцар-Јанко; претерасмо у земљу Немачку, зали поред умиј , итд. Следећи Фонетици, г. Јовпћ заменпо је стпх: С собом водим слуге и војводе са Собом водим слуге и војводс. Коме је познато значење преддога с са шестим падежем, и ко .ша употребу шестог именског падежа без предлога, одмах ће опазити, да је овом изменом г. Јовпћ учинио погрешку, а и мање школовап читалац осетиће раз • лику у значењу једне и друге од овпх реченица. Исто је тако погрешка, што је из (тиха: Окретала, аревртала с њоме нзостављен предлог с. Негде су чињене неке погрешке, које кваре собом сам стих. Н- пр. Узе бацат камена са рамена (стр. 52, ст. 100); Мемед-ага и с њим Мусаага (стр. 46, ст. 45). Песму Вој на Иванковцу спевао је Ј , а Смрт Хајдук-Вељка. Бој на Тавњу, Бој на Љубићу. Бој на Пожаревцу и Ђак Милован спевао је М. Ј. Чини ми се да је потребно, да, говорећи о свакој од ових песама, изложим у кратко и њену садржину. У првој песми (Бој на Иванковцу) Афиспаша поручује из Параћина Миленку Стојковићу, који се био ушанчио на Иванковцу, да га пропусти с војском низ Мораву, да би, по поруци царској, могао умирити Србију. Не хтедне ли га пропустити, прети му да ће шанац освојити, њега и све впђеније војводе љуто казнити, а за остаде војводе вели, да ће „Личинама повезат' им руке; „Скинућу им сабље од појаса, „Којено су од Турак' отели", „Па о појас бритве обесити". „Скинућу им са главе калпаке, ..Набићу им на главе ћулаве, К'о што носе плашљиви Бугари«... Миленко му куражно одговара: да се не боји негових претња. Креће се војскатурска и удари на Миленка. Цео дан траје борба. Турци опасали шапац са

сиију страна. Миленко се уплашп, алп га храбре војводе: Петар и Стевап. Србп учине јуриш на Турке, збуне их, разбију и пагнају на одступање. Турци побегну к Параћину, а Карађорђе стиже са 15 000 војске, иа одмах, удружеви, ударе на Параћин. Разбпјени „Побегоше у Турћију Турци, „Кукајући и пашу носећи (Српско ђуде ногу М у пребило)"... Србп су задобпли много оружја, барјака итд., а остале су још и бригве, дичине и бугарски ћудави У патриотском заносу певач нагони Афпспашу да Бугаре назове страшљивцима. Рекао бих, да се ни наш национални понос, ни сама песма не би нпшта оштетила, кад не би ни било сномена о бугарским ћудапима. Кад се још узме на ум време, које се опева у овој песми, мислим да су стихови о бугарским ћулавима права бесмислица. Ништа ие добива песма ни тиме, што певач Афис-паши, царском нзасданику, који командује ведпким одељењем редовне царске војске, убија војводски углед, причајући како је пред Ивапковцем зауставпо војску, па стао беседити: „Стан'те Турци да се аослушамо, Нек коњици најпрнје ударе", итд. Ружно је насликан и војвода Миленко, који је познат са свог јунаштва. Пошто је дао Афиспашп онако опор одговор, он се, у току борбе, уплаши и иариче, а иотчињене га војводе кураже, да се не боји, док је њима на рамену главе. И тек кад су те војводе јуришиде на Турке, потиспули их и збунили, онда клпче „као соко сиви° „Па за браћом и он на капију, Поче сећи и гонити Турке"... Многе Фигуре у једној песми постају досадне, па баш и онда кад су лепе. „Биједе се на главама чалме, „Ко јагањци у пољу широку; „Зелене се ћурци и доламе, „Ко дивада о Ђурђеву дану. „Сијевају сабље и каније, „Као звезде по небу ведроме; „Развиди се над војском барјаци, „К'о облаци по небу ведроме; „Дуге пушке као гора чарна"... А јамачно никоме неће изгдедати депп овн стихови: „Одјекује поље и равница, А Морава стење уз обалу"... Због честе употребе остају без еФекта и стихови: „Како српске сабље сијевају, Мртве турске гдаве зијевају".