Prosvetni glasnik

111»

црквени и

ворила у клоичиво. Алп уздајући се у Вога и Његову нраиду, у просвећеност д фпградског патријарха господииа Иеофпта, као и добро расположсње Порте према свима поданицима отомааске царевине, падамо се. да ће синути зрачак леиших дана илогонапаћепом п измучепом иароду пашем у Старој Србпји и Македонији и да ће и он добити своје иародне архијереје, о чему п земаљска влада води озбиљпу бригу. Говорећп о одиосима са цариградском патријаршпјом, достављамо до знања Арх. Сабору п ово: да смо 4. Маја ове год. актом ЕБр. 888. учпнпли предлог Његовој Светости г. НеоФиту, да се учнин нсправка у календару, како бп се пасха могла празновати према оном дану и времену, које су богоноснп оцп одредилн на првом Васионском Сабору, тим пре, што скоро истнче у месеце словима одређена пасхалија. На оиај иредлог Наш, следовао је одговор Његове Светостн г. НеоФпта, којим Нас, под 8. Јуном ове год. Вр. 2628. пзвештава : да је свештени спнод заједно са госиодпном НеоФнтом прочптао нредлог Наш, и да је од четпри уважена проФесора образована компспја ради проучења иредлога нашег с тим, да ће Нас о ресултату у своје време известити. Изабрани иовп Антпохијскп патријарх госи. Спнридон, ппсмом својим јавио се Нам, п Ми смо му од стране српске цркве честиталн узвишење на нрестол. Иоред тога честиталп смо у Русијп Волгшском Архијепископу светковпну 900 годпна, како постојп православна његова Еиархија, честитали смо 50-годишњицу Казанској духовној академији и 500. годпну свете Троице Сергијевој ј.аври у Русији. Упознавшн Арх. Сабор са радом Нашим. који смо као представипк отачаствене цркве пмалн са цариградском патрнјаршпјом, п другима, сматрамо за нужно унознати га и са радом Нашим, који се односи на унутрашњу управу богоспасајеме Епархије Наше, као п са радовима, којп се тпчу у опште просвете духовне и нанретка свештенства Краљевине Србије. Водећи строго рачуна о новереној Нам иастви, гледали смо, да се у народу што већма уз дигне морал, као основнца среће породмчне и државне. У цељп овој настојавалп смо, да се број невенчано живећих лица што већма умањи, ако није могуће, да се са свим п искорепи. А да не би младолетници ире времена доводилн у домове своје заручнице и са њима блудно жпвелп до венчања, издали смо Јануара месеца ове год. строгу паредбу подручном Нам свештенству, да пајозбиљнију иажњу обратп на свој пастирски рад и да водн строг надзор како над животом својим и својих домаћих, тако п над парохпјанима својим и да певенчано живеће не остављају на миру, но да их власти достављају и да за младолетне не смеју чпнитп представке пре навршетка 16 годппа и 10. месеци, п чо само онде, где је неодложна нотреба. Наредба ова пмала је доста задовољавајућег успеха, јер се је број невенчано живећих лпца знатно смањио, а почео се је искорењивати и онај

ски летоиис 867

обичај, да се девојке пре венчања доводе у кућу заручнпка својих, а умањпо се је н број представки за разрешавање младолетства пре 17. године. Сем тога, позвали смо подручно Нам свештенство, да иастпрскнм путем и начином дејствује, да се српскп житељи мухамедовске вере приводе у православље. Позив овај имао је такође задовољавајућег успеха, јер су у нодринском и ваљевском округу многе породице прешле у Хришћанство Свештеннке, који су се на послу овом одлнковали, похвалплн смо нарочитим актом нохвалницом... А да бп се лично уверилн о стању морала и побожностн парода Епархије Наше, као и да би смо моглп контролисати рад п живот самога свештенства, Ми смо у пме Вога предузелп каноннчну посету по срез >вима : параћпнском и ресавском, у округу моравском, а ире тога билп смо у Јагодпни, где смо нову цркву осветилп. На каионичну посету кренули смо се пз СокоВање, у коју смо дошли 8. Јула ове године, ради освећења новоиодигнуте цркве. Освећење цркве извршпли смо 5. исгог са преосвећеним Епископом тимочкнм г. Мелентнјем, а 7. нстог извршили смо освећење цркве V селу Врмџп, онет са преосвећеппм г. Мелентпјем. По освећењу врмџанске цркве, иробавилп смо до 20. Јула у Соко-Вањп, месту Нашег рођења, употребљавајући за то време купатило. 21. Јула кренулп смо се нреко Врмџе, Л.укавнце и Кривога Вира за манастир св. Петку, где смо пмалп ноћитп. Путујућн за св. Петку код „Козијег Грба" дочекани смо бплн од свештенства б!ољевачке и лозпчке — крпвовирске цркве, а код села Лукова дочекани смо били од грађана села Лукова. Како је ручак био спремљен код лозичке цркве, то смо претходно свратпли у цркву п Вогу се помолплн. Врло нас је непрпјатно дириуло, кад смо впделп у каквој се сиротнњи п заиуштеностп, у каквом се жалосном стању ова црква налазп, и ако Је иа лепом месту. По ручку кренули смо се за св. Петку, где смо на „Столицама" дочекани од окружног и среског старешпне, како мирске, тако и духовне власти у лицу намесиика параћпнског. Пред ноћ приспелп смо у ман, св. Петку, где смо дочекаии бплн од братије мон. св. Петке и околног свештенства, као п од окружног протојереја и од народа. Јула 22. служили смо у св. Петци, а по свршетку службе божје иоучили народ да чува своју св. веру н да се умери у лартиским задевицама. 23. Јула служилп смо у ^араћинској цркви, 24. у ћупрнјској, 25. у ман, Раваннци, 26. у Манасији, 27. у Медвеђи, 28. у Свилајенцу; а 29. истог преко Марковцл п Плане вратили смо се у Београд. Пролазећп кроз сва ова места п служећп у горепоменутнм црквама, после службе поучпли смо народ науцп божјој и свему оиом, што му је нужно да зна, те да на земљи може бити срећан, а на небу блажен, а за тнм свуда кропили смо народ. На путу свуда смо били најискреннје доче-