Prosvetni glasnik

906

ПРОСНЕТНИ КОВЧБЖПЋ

±

учне радње, а то нашој пауцч само може бити на добро, у прнлог. Мисао о осшизању »Словенске Компсије® у Археолошком Друштву у Москви јавила се доста рано, јер видимо још марта месеца ове године, да дванаест чланова Археолошког Друштва, уверени о потреби комисије, шаљу молбу Археолошком Друштву, која би и прочнтана у друштвеној затвореној седницч од 27. марта. Један од потписанпх, члан Археолошког Друштва, проф г. И А. Љињиченко, црочита изјаву и молбу дванаесторпце највиђенијих чланова друштвених п уагред поднесе на тој затвореној седници правила нове компсије, израђена према правилима зо »Источну Комисију 11 . Да се одлучи то важно питање управа Археолошког Друштва сазва 30. марта ове године ванредну седницу, у коју бише позванн сви чланови, који желе добра и напретка новој установи, и на тој се ванредној седници, под председништвом председника Археолошког Друштва, гроФице госпође Прасковије С. Уварове, донесе одлука по жељи потписаних, да се састави Оловенска Комисија и правила јој бише одобрена, шта впше и управа изабрана : за председника проФ. г. М. И. Соколов, за помоћника му проФ. г. И. А. Љињиченко, а за секретара г. В. И. Ш1|еткин, кога је после заменио г. М. Н. Сперански. Ништа боље не тумачн оаравданост оспивању »Словенске Комисије" као мотивација у сноменутом писму дванаесторице чланова Царског Московског Археолошког Друштва, и ја је саопштавам колико је могућпо верно : „Историја и Архсологија словенскнх народа у последње је време учинила крупне кораке са напред. Поред четирију основаних Академпја (Краков, Загреб, Београд, Праг) има много историских, археолошких и нумнзматичних друштава, неуморно се издају разноврсни споменици исторнски, врше ископавања старина, сабирају и уређују збирке, сакупљају скупови научних посленика". „Превелики значај, који има за руску историску и археолошку науку упознавање са историјом и археологијом сродних нам словенских народа, и ступање у тешње везе са словенским научницима, изазвао је у неких чланова нашег Друштва, који прате напредак словенске науке, мисао, да се састави коло словениста, који би неуморно пратили напредак у историји и археологији разних словенских народа, а исто тако да се и самостално бави о изучавању разних страна прошлости сдовенских народа. Обазирући се с једне стране на потребу, да се сложе снаге појединпх посленика, који на истом пољу послују, а с друге стране велики значај изучавања словенских старпна за Археолошко Друштво, част је потписанима члановима Царског Московског Археолошког Друштва замолити Археолошко Друштво, да се састави »Словенска Комисија® на истим основама, као што је код Друштва уређена »Источна Комисија«. 'Голико из историје „Словенске Комисије*, а сада да пређемо на рад јој, истина за сад мален, али и почетак је, те се не може више ни тражити, а по почетку може се судити, и ако се често грдно варамо, судећи само по почетку. Састаиак »Оловенске Комиспје® од 29. окто-

бра ове год., први по реду, отворпо је председшж јој, проФ. унпверзитета, г. М. И. Соколов. У кратком говору, али врло језгровнтом, поштовани проФесор, нацртао ]е у кратко задатак, програм „Словенској Комисији 11 . Говор је био од прилике у овом смислу. Научно је изучавање словенских старина врло пространа научна област, ако се тај термпн узме у оном пространом значењу, како му га јс давао чувени ШаФарик. Иама члановима Археолошкога Друштва тешко јеподухватити се задаткл, да подједпако изучавамо све одсеке и гране те простране области или да непрестано пажљиво пратимо њпхово изучавање. Али прострапа одредба задатка Комисије има и својих згода, особито у прво времс -- дакле као ироучавања словенскпх сгарина. Међу нама ће мало битп лица, која би се бавила само о словенској науци, али за то сви у својим научним пословима долазе с њом у сутпцај. Као свако паучно друштво и наша Комиснја треба да буде погодна средипа за измену мнсли и упута пз предмета, што улазе у обим проучавања—у овом случају из словенских сгарнна. Природно је да према предметима реФерати и читанн р;.довн могу бити разноструки, као и њихов претрес — као што је така Форма рада научннх друштава, — само да та пнтања не пду ван круга словепских старина п у оном прострапом значењу њихову, како им даваше ШаФарнк. Иу пошто рускс старине чине главни предмет изучавања самога Друштва Археолошкога, и ако чиие по одредбп ШаФариковој део словенских старипа, „Словенска® се ,, Комисија" може бавитп о онпм предметима из руских старина, чнје пзучавање стоји у непосредпој вези са словенском науком, т. ј. поглавито о изучавању црквепо-словенскога и другнх словеиских језика, другим речима, предмети проучавања „Словенске Комиспје" из руских старина могу бити споменици језика п старе руске књижевности. Осим читања извештаја г. М. Сперанскога о словенским библнотекама «за границом" и реФерата проФ. г. И. Љнњичепка, о којима ће бити иешто доцније говора, вредп споменутп две одлуке «Словенске Комиснје а које довољпо карактеразују њен научни правац у раду и вршењу свога задатка. Првн предлог би у смислу том. да члановп „Словенске Комисије" узму на се посао, како бп се могла саставпти приближна слика о научннм средствпма из словенских књижевностп, оделитим делима и периодичним списима, а којп особито стоје у вези са исторнјом и археологијом словенских народа. Прибрати преглед свих књига и списа периодпчпих, што се баге о слоиенској нрошлосш и словенској науцп а што се находе растуренп по разним московским библиогекама, саставпти бнблиограФски њихов преглед, то заиста може битп од велико^а значаја не само за московске члапове Археолошкога Друштва и Словенске Комнспје, већ и за све што се интересују изучавањем словенске науке, а исто тако и за све- оне словенске путппке, које нрилике доведу у Москву ради научних етудија. Корак, у нрви мах незнатан, добива значај свој, кад се узме на ум, како непознавање средстава и литературе, као што се п где семоже наћп, тешко нада сваком пауЗном послепику, а ово даје још и с.шку оног што не-