Prosvetni glasnik

ЈОВАН БОШКОВИЋ

161

Отварањем по ново позоришта у Београду, марта месеца 1862. год. ; и ондашњи политички лист „Видовдан" отвори нарочиту рубрику за позориште. По речима Мадетићевим, а и судећи по језику и стилу, којим су писане реценсије у том листу, потекле су пз пера Бошковићева. Оне нису по величини једнаке, а многа заслужује свако иризнање. У прво време те године потпис је под тнм позоришним реФератима у Видовдану X и П0 Д тим зеаком било је речи: о Сану Краљевића Марка (у два маха), Стеријиној „Женидби и удадбп", „Два Наредника", о Стеријиним „Београд некад н сад", ,Дажа и Парадажа", ,Бој на Косову", „Покондирена тиква", даље о „Баволаци ђаци" (сталијанскога) и „Смрт СтеФана Дечанскога"; говори о хрватском позоришном друштву у Београду и њиховим представама: Мејриме, Никоде Зрињскога, Два пиштоља (с мађарскога), Верност српских војника п Ралица. Последва представа беше им игра /Бурађ Бранковић", а реценсенат довикује: „Наш одговор на њихову љубав нек је ,живела слога између Срба и Хрвата". Позоришта више не беше у Београду, те ни у Видовдану говора о њем, а тако и тај се знак више не употреби. Из овога се види, да је већпна Стеријнних комада представљана, а према њему као да не имађаше многих симпатија. Тако о „Сану Краљевића Марка", како вели Малетић, изрекао је „суд доста опоро, с гледишта праве драматске вештине, без обзира на време и околности, у којима је иста постала*. 1 ) „Боју на Косову" отпевао је такођер тужну песму. „Ако овом делу одузмемо еФект, који оно чини својим велпким предметом на српску публику, онда не остаје ништа, што би у потпуној мери заслужило наше признавање*. Кад се по ново отвори позориште, отпоче и „Видовдан" од 129. броја да доноси рецевсије, али сад под ст. И ове ће бити Бошковићеве из истих разлога, које напред помеаусмо. 0 Стеријном „Владиславу", Драгашевића „Ајдук Вељку", Владана Ђорђевића „Љубоју, жупану из Приштпне", јесу добри реФерати с оштрим судом, нарочито је о Владанову комаду више проговорио истакавши и теорију о драми и трагедији. Под тим су даље знаком пзлазиле реценсије на овадела: на Суботићева „Херцег Владислава", „Војнички бегунац", Голдонијев „У лажи је плитко дно" (овде повлачи паралелу између Коцебуа и Голдонија, бр 140.), „Љубав и ФИЛОСОФПја,", „Мушки метод и женска мајсторија", Л.азаревића „Владилпр и Косара", „Жена што кроз нрозор скаче", Ј. Ристића „Боље ') Грађа за историју срп. нар. позоришта од Малетића, стр. 94. ЛРОСВЕТВИ ГДАСНИК 1893.

је умети него имати", Стеријин „Бој на Косову", Ђ. Поиовића „Беша, Нешаи Јеша" („Ово дело од врсног уредника „Данице" понајпре ће бити најудесније и најзгодније да се народу театар омили, и пуно је досетака, лакрдија и појава, које су чисто народне н изведене према понимању народном, а како су још провинцијалне, то се та вредност а& Нови Сад удваја"), Бенедпкса „Женски пријатељ", Коцебуов „Заручник и невеста у једној особи" и „Сплетка и љубав». У Видовдану за 1863. годину изиђоше још ове реценсије са знаком аг: о Ајдук Вељку, Сгеријиним „Хајдуцпма" и „Светиславу и Милеви". И о овом последњем делу суд је опор. „Ако и зашто, оно за ово дело ваља казати, да није вредно ни да га данас рачунамо да смо га некад морали имати на бини". У 25., 28. и 31. броју реценсије су потписиване знаком -}•*. Да ли су и те од Бошковића? Слободно бих узео, нарочито ону, у којој говори о Ђурковићевој прерадби „Сиротица из Новог Сада или Невин не може да страда". У даљим бројевима — и то у 34., 38., 42., 45., 48., 54., 55., 56., 59., 64., 67., 70., 74., 76., 83., 84., 90., 91., 94., 102., 109., 112., 116., 117., 123., 130., 132., 133., 134., 136., 140., 142, 144. и 145., — јесу реценсије, али без потписа Неке од ових реценсија не ће припадатп Бошковићу. Тако у бр. 56. реч је о преводима два Коцебуова комада: „Опаснп комшилук" и „Ко зна, за што је то добро", па се између осталога наиада на књижевни одсек овим речима: „Готово намјежао на књижевни одсек народног позоришта, и имамо право што жалимо, јер нам ево већ у два маха дође прилика да говоримо о бирању шаљивих комада и да зажалимо на неке стварп, које морају дирати у нежније осећање нашег друштвеног жпвота" Ј ). А на завршетку: „На књижевни одсек пада све и књижевни одсек требало би да се стара како ће наћи начина, да покаже пут у избору, да се људи не варају, и даупутн радњу њихову тако, како се снага не ће трошити о оваке ствари" *). Тада је Бошковић био у „књижевном одсеку", те је немогуће, да је он овако писао против себе! У бр. 59. изишла је реценсија о Јакшићевој „Сеоби Срба". Ни она није Бошковпћева, јер Малетнћ у Грађи стр. 150 веди: „Ја сам у Видовдану исте 1863. год. подуже о њој говорио". И у Видовдану за 1864. годпну низ је реценсија, али опет без потписа, и то у бројевима: 2., 5., 8., 13., 18., 21., 23., 24., 28., 30., 35., 40., Ј ) 1Мс1ет стр. 148. 2 ) 11п(1ет стр. 150.

21