Prosvetni glasnik

ЈОВАН БОШКОВИЋ

167

Новом Саду, радио анонимно. За први број прииремио је приказ ,Дела Ј. Игњатовића", а кроз делу ту годину све оне ситниде у књпжевном делу потичу од њега. 1 ) Није ми при руцн ,Јавор", да бих удазио у ближе разматрање тих бедежака. Вредно је забележити и тај његов рад. Године 1875. отрже га од „Јавора" позив да дође у Београд за библиотекара. Још је те године принремио за „Орао" за 1876. годину чланчић ,%о Даничић ", у ком је изнео преглед живота и свега рада његова као Филолога, издавача и преводиода, као и суд страппх научника о Дпмпћевим најзнатнијим делима. Чланак је овај прештампан по том у 1. и 2. броју Ћурчпћеве ,Србадије" за 1876. годину. „Орао" за годину 1878. доносп две ствари из пера Бошковпћа. Једно је уза слику Бранкову о животу и раду његову (сгр. 3—6.). Рад овај нешто свраћен а нешго и нроширеа изишао је пред шестим издањем Бранкових песама. У „Орлу" је изнео статастички преглед штамнаних књига од 1740, а у размацпма од десег годпна, сем тога навео је и једно десетак речи рускословенскпх, што се налазе у Његоша. Друго је лепа биографија сраскога добротвора аок. Јована ГавриловиКа, некадашњега намеснпка; у кратко апотпуно цртанам рад и заслуге нокојиикове на стр. 145.-150. На почетку 1879. године изишло је шесто нздање Бранкових песпма под редакцијом Бошковићевом. Оно је прво Бошковићево издање. Пред тим — шестим — пздањем и предговор Бошковићев, израђен у главном ирема његову чланку и Мпннну раду у ,Орлу" за 1878, годпну, износи 23 стране мале осмпне. Поделио га је на троје. Прво нам представи у кратко доба до Бранка, истакавши годпну 1847. као годину, која отвори нову еру у књнжевности нашој. У другом је делу живот Бранков 2 ), у а трећем говори о делима његовим истакавшн мисао, да се једпом напише и књижевпа студија о његовим песмама. Његова се жеља испунп. Вудовић нам напнса о Бранку. В том је приликом Бошковмћ истакао да треба Вукове кости нренетп у Веоград и сахранпти иред саборну цркву, при уласку с лица — према Доситијевом. ,Ово је издање према ранпјпма, осим У-ог, „попуњено" тпме, што има, п несму у споТако тврдн писмо г. А. Пајевића, писано ми 3. Фебруара 1893. Бошковић нам вели, да је Бранко сахрањен 20. јуна (стр. XI.). Вудовић вели, да је сахрааен био »19-ог јунпја* (стр. 51), а на стр. 89. помиње листове, воји о смрти Бранковој јавише; али не помену Анидрића »Световида«, који излаааше од 3. јунија 1853. у Бечу : У 6. је броју у иекодико редака пропраћена Вранк -Јва смрт; и ту се вели, да је ЈВранко еахрањен 20. јунија.

меаици Мини Вуковој и — ништа иише", вели Вуловић у гдасу XIII стр. 99. Годпне 1880. изишло је и седмо издање од истог пздавача и у свем као У1-то. Вуловпћ нам на стр. 100. поменутога Гдаса вели: да су доцнија издања множила број грешака, а да у том погледу најооље стоје У-то, па онда У1-то и VII-мо , дакле ова два Бошковићева издања. У „Српским илустрованим новинама" за 1882. Бошковић је ожадно на стр. 336. смрт Ђуре Даничића. У пстнм новннама је и његов деп чланак ,Глаша Возаровић". Да ди је и 1о81. године што радио на овим новинама, не бпх могао рећи. Он се у сппску сараднпка, до душе, спомпње; али шта је његово? Као год што 1874. године беше у редакцији „Јавора" један од добрпх иолагача његовпх; тако 1881. и 1882, беше у „Србадији", коју основа Ст. Ћурчић 1881. године. Али овде је сем ситних ц крупних бележака, које су биле од јака пптереса, штампао и своје ,Из науке о језику ," тај свој дуго година прикуиљани а милп му рад. Бошковпћ је хтео, да п преко књпжевнога лпста износи „иогрешке противу језика, које се надазе по новпнама, часоппсима, а богме и по књпгама." Њему нпје бпдо у вољп да грди нпти да истиче себе; пред собом је имао само ствар а не личност, или како оп веди: њему не беше стадо до тога ко пише, него како ппше, Цред овпм „језикословним" белешкама је увод, у ком нам разлаже потребу овакога писања и чпшћења књижевнога језика. а износи и програм свој. Прпмери му не иду по системи, како су се у повременим списпма јављади; овде је прибрао и из ранијих својих радња поједина зрнца. Није ппсао високпм стилом и гдедао је да пише онако, да га разуме шири круг читалаца. Изнео је многу лепу ствар у овим паљетковањима својпм, многом чему поучио паш књижевнн свет. Камо, да они, који се даћају пера, сем речника и ово Бошковнћево чешће нрелпставају, мање би за цело грешнли! Скоро четрдесет годипа борио се за то Бошковић и на крају свога жпвота неје могао потпуно још успети. Многи наш књижевнпк. па шта впше и онај, који ио школама младеж учи, погрешно пише, а то све ради проста нехата према своме рођеном језпку, а не угдеда.ју се на туђинце, којн пазе и негују језик п у нолитпчкпм новинама! По Бошковићеву означењу изишло је 288 разнпх „расправљања", а два пут више б['ће псправака. Најбоље показује вредпост овпх „ситпица" (како пх можда некп здурадник зове), што за Бошковпћем почиње Живановнћ у свом „Браничу",Маретпћ у „Фнлологпчко