Prosvetni glasnik

22*

јован бошковиђ

171

угледа света Вукова преппска са знатним ученпм људпма и радња његовпх савремених нисаца. До данас се нико не одазва његовој жељи. Акадеиија би наша требало да се у том угдеда на руску Академију, те да нам пружн лепе руковети Вуковпх писама, до сада пздаинх по разним листовпма а и неизданпх. Време је већ н о том да се радп, јер ево нам један но један од Вукових ученпка нестаје с овога света, а ми п не мпслимо, да треба једном п наша књижепност да добпје потпуну бнограФпју Вукову! — Рад је овај Бошковићев, као што п сам помнње омиљенпм му нзразом, „по разлнчнпм писцпма" пзрађен. Много што шта пз ранијих својих радова унео је опет, да би тако дао једну целипу. Ннје без интереса споменутн, да је своју оцену на Вукове иесме (Вндовдан бр. 5) готово сву унео и у ову беседу (стр. 21.—29.). — Биће да је штампарска грешка што вели, да се Вук оженпо 1818. годпне (стр. 59.); јер сам Вук у ипсму 1 ) Лукнјану Мушицком од 11. јунпја 1618. вели: „Код мепе је све здраво, вала Богу ; Мплутин расте и смије се п гуче". У једном пак ранијем писму, од 30. јапуара 1817.: Хајде сад на тенану да вам пишем што год за Хлоју чужеродну; ви кажете, да за мене у Ресави цвјета Венера. Како ћу ја осгавнти ваш вјестник (пли вјеснпк но нашему?) у Бечу, пак да идем у Ресаву?" Даље описује своју „Хлоју", која се већ зна и прекрстити, а којој је надепуо име Мплпцј . Најзад га пита: „Зар не можеге ви менп благословпти једну Хлоју?". Кад му ппса 6. марта исте године велп : „Па за толпке труде п Фантазпје једва ми благоспљасте Хлоју". Даље је огхет описује као жену радилицу. 2 ) Маја 13., 1889. Филолошка дружина ,,Данп чић" прпреди у народном позорпшту „Даничићево вече" у прплог подпзању спомепика на гробу вевелпког учитеља. Да би вече пспало што достојпије сени покојнпкове, одлучпла је била дружпна, да умолп г. Бошковнћа, да на тој свечаностн коју нрозбори. Радо се прнмн те части. У б/седи својој дотакао се нешто мало Даничпћа н његових заслуга, а главно му је тежпште бпло да говори о понарођивању научпе граматике. Указао је и на тешкоћу у учењу граматпке по гпмнасијама : опа треба да је практпчш.је наппсана. Изнео је на') Ова су писма шта.мпапа у Ј .Стражилову« и »Гласнику« књ. 75. Чиии ми се, даје у овои последњем и но што шта и иогрешно штампано. Кроз делу се преииску провлачи н - пр. Гачић место Гагић. Штета је, што нису ова интересна писма нажљивијс издана! 2 ) У Архиву XI, 636. Јагић вели: Бјеае Тез^геЈе, §ећаНеп &е1едепШсћ <1ег ћип(1ег4јаћг1§еп КеЈег Уик'в ш Ве1§гаа пеие Мотеи4е гиг \Уиг(Нгипг с1ез ипб(;егћћсћеп Маппез.

рочпто потребу иопуларне расправе о осповама, показујући на примерима како је он замишља. ОваЈ део, па п цела беседа. може се узетн као прилог опет за чпшћење језпка од неправилности и ногрешностп. Нагласн п потребу једне термпнологије у оба пједпородиа" народа, Срба пХрвата, као и једнога научпога друшгва, „којо ие би само обрађпвало п унапређпвало науку, допуњало п надокиађало и у опште вршило оно за што није довољча појединачна снага; него које би било главни орган научни, којн чува н негује државне везе с науком, н доводп у ред случајпе н без реда утицаје на научнн покрет". — Беседа ова штампана је у Рласанку 70. стр. 321 до 327. иод патпнсом „На ДпничиКевом вечеру". Као критичкп издавач показује нам се Бошковнћ у издању ћнрилпцом „Османа Гундулићева", кога прпправи за штампу. 1 ) Бошковић није ово пздање само просто преинсао ћприлпцом; он га је учииио иристуиачпим шпрем кругу читалаца оним силннм тумачењнма значења непознатпх речп, а кашто п смисла, која стави пспод текста Сем тога на крају је књпге „Рјечнпк" мање иознатих речп у нашим крајевима, на ма оне н у Вука биле ; он је марљпво израђен, а на шпрој основпци изведен ; износи преко 90 страна. За Рјечнпком су „Биљешке нсторпјске, земљопгпне и мптолошке"; њих је, као што сам велп, позајмио из Брозова пздања. Немајући времена, ннје израдио тај речнпк „бележака" онако како је мислио, т. ј. онако како се данас граде уз грчке и латинске класике. Пред пздањем је врло интересан предговор, којн даје овом нздању вишу вредност. У предговору од 62 стране црта нам леппм слпкама постанак књпжевности п узроке посганку у Дубровннку, па прелази на сликање жпвота и рада Гундулпћева, заустављајући се на „Осману", његову постанку и нзворима; изпоси нам књижевну преппрку о пзгубљеним невањпма, те се п он придружује противнпцима Павпћевим: Фр. Марковнћу п А. Зорп. Говори даље о издањпма као и допунама, па и о врлппама „Османа". Даје рачуна о свом издавању као крптици текстова, размеру и елизпјп (као да у овом није бпо доста срећан), говорп о преписпвачима а и о слнку. За тпм иас упозиаје с језнком Гундулпћевпм. Као што се из овога впдн, нредговор је лепа слика о Гундулпћу, управо о његову „Осману"; у њем је вешто прпбрано, што је до сада рађено, а х ) Нагнис му је : „Осман Жвана Гупдулића, с допунама Н. Мажуранића и П. Соркочевића. Ориправио за штампу Јован Бошковић. У Земуну. Издање књнжаре Јове Карамата 1890. На 8 пи БХП. 1 ласт, стр. 457 и 248, 2 листа. Ово ј« издање изишло и у кварту, а и на двојакој хартији. Штампа га је радоспо поздравила.