Prosvetni glasnik

188

су као учбеници за средње шкоде о државном трошку век печатани, саставио складну делину, и 2) што би исцрпношћу својом могао корисно послужити као учбеник не само ученицима виших разреда гимнасијсввх до згоднпје замене, него и ученицима реалака и других стру-ших школа, па и свакому, који се о изучавању тога језика бави. На сдучај, да Оавет прими тај спис, наиомињем, да би требадо одредити кога, да на неким местима у рукопису проредп примере, којима се правпда потврђују, и скрати вежбања за превођење с Фравцускога на српски и обратно. Између таквих врдо дугих места истичем у првом реду списак именица на еиг и еизе на страни 14. и вежбаве за превођење с Францускога на српски па страни 95. рукописа. 30. декембра 1891. год. у Београду. Ж. Поповић. проФесор За овим је прочитан реФерат г. Мих. Шљивића, о овој граматици, који гласи: Главном Проеветном Савету. НедељковиКева Француска граматика удешена је за "V. и VI. разред средњих шкода по програму који је вредпо за стари наставни пдан. Очевидно је, да књига, удешавана по програму, по коме се учење Францускога језика започињадо у V. р. и трајадо свега три годнне, не може бити најудеснија за предавање тога језика по програму, за који она није удешавана, и по коме се учење. францускога језика започиње у II, р. и траје седам година. Недељковићева књпга није за VII. и VIII. разред, јер се до VII. разр. свршавају и граматика и синтакса, Она не може поднети ни за V. п VI. разр., јер се у тим разредима по садашњем програму учи еинтакса, а у Недељковићевој књизп налазе се из синтаксе само неке најважније стварп. Остадо би, да се она може употребити једино у нрва три разреда (II, III и IV ), за учење граматике, ако би била боља и удеснија од Ановог „Извода из Француске граматпке", који се сада у тим разредима упогребљава. Међу тим, из разлога које ћу навести, ја не држим, да би било корпспо Анову књигу заменити Недељковнћевом; на против. Од доброг уџбеннка за учење граматике туђега језика, иште се, погдавито, ово двоје: 1. да су правида исцрпно, прегдедно п методично издожена и тачно и јасно казана, и 2. да има довољно удесних примера за вежбање, те да, помоћу њих, ученици што дакше схвате и што боље утврде

правила. Овај други захтев исто је толико важан, кодико II првп, а у неку руку и важнији. Када бих имао да бирам између уџбеника, у коме би био израђен само теориски део Француске граматике, и онога, у коме бп се налазили удесни и лепо груписани примери за вежбање, ја бих претпоставио овај други, а држпм да би то учпнили сви они којп предају живи језик Јер, много је дакше наћи и издиктовати ђацима правила но удесне примере, што нарочито вреди за оне наставнике, који нису толико јаки у Францускоме језику, да би сами могли правити примере, а таквих наставника у нас има по доста. Баш тај практични део, који је толиео важан, врдо је слаб у Недељковићевој Француској граматици. Писац је се једино трудио да нађе прпмера, у којима ће бити реч идп обдик за извесно правило, али се мало старао за то, да у тим примерима буде што мање антпципација, т. ј. да се у њима не налазе ствари, које ће се доцније учити и објашњавати, већ да их ученици могу увек самп, на основу већ сгеченог знања, и једино уз помоћ речника, преводити. У томе је, по моме мишљењу, једна од највећих мана ове књиге, јер су, услед тога, примери махом неудесни, да не речем неупотребљиви. У нримерима за. мењање члана, дакде у првом почетку учења граматике, надазе се овакви примери: 1ја тог1: п'а пеп (1'аН'геих роиг < јш п'а пеп а сгатЛге; — Ба (1апзе пе с1Шеге <1е* 1а 1оНе ^и'еп се ^и'е11е пе реи! <1игег; — ћ,е8 1018 зоМ сотте 1ев 1оИе8 <1'ага1§аее: 1ев реШб Ш8ес1ез 8' у ргеппеп!, 1ев §гов раззеп! а 1гауегб. Када се већ у првим вежбањима палазе примери, у којима се почетник, ученик II. разреда, сусреће са изразима: роиг сјш , (ГаЉеих, пе сШЈеге ди'еп се ^ие, а сгашс1ге, н са неправилним глаголима роиток и ргепс1ге, онда ту не може бити речи о поступности и удесиости нримера. Осим тога, мени се чини, да је штетна одакшица, коју писац чини ученицима код примера за превођење са српскога на Француски, удешавајући те примере како ће их ученици што дакше превести, па ма како био накарађен српски језик. Примери, зао што су: Најгнуснија неблагодарност, али најстарвја јесте она детета наспрам оца; овај коњ је лепши од онога вашег ујака; — жестока бура срушивши њихов мост, краљпца заповеди итд.; зове се средњи век време итд. — могу, нарочиго када се често понављају, учииити, да учеиици под утицајем павике усвоје извесне обрге реченица који нису ни мало у духу српскога језпка. С тога, ако се већ мора чинити олакшици, држим да је боље, да се свака реченица каже