Prosvetni glasnik

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

853

РсгГсс 18 у.и 1)П(1еп, а1в уот 8иртит ; Лег ТЈп!ег8сћ1е<1 ђеб1;ећ(; пиг (1агш, б,н88 Лаз ег&1еге Уег/аћгеп УЈ138еп8сћа[Шсћ ђегесћИд(, сЈаб 2\Л/еЈ1е ^пббепзсНаТСНсН ипгЈсћИд 1б±. (Уогшог1; т 8. Огат. Ра§-. V— VII.) Јаспији доказ од ове статистике није нотребан, а да се једном одусгане од онога иеподесног и неумесног истицањз супина као основног облика. Напредније граматике, као ЈШјндлерова, Хареова, Хаунтова, Швајцер-Сидлерова и Оуберова и др. износе у поменутом списку рагГ. рег?. равз., и то је могао и наш иисац према њима учинити у овом издању. У I 105. 8. износе се у тачци с некп глаголски облици , за које писац е правом каже, да су које застарели, које иеснички, али ниједан од њих није сош. регС. или М. ехас!;.; јер су сви ти облици остаци вајкадашњег аориста. Пошто ова напомена није намељена почетницима већ зрелијим ученицима, то је писац требао казати истину и не прибегавати тому, да те облике по случајној некој сличности подведе под рег^. и Ги4. ехас!;., тим пре, што смо му у нашој критици на 4. издање све те облике по начинима згруписали. Али писац верује више староме тумачењу Елент-Оајфертовом, с тога га упућујемо на дела која он неће и не можс побитп а то су : „Бје аиа (1ет 8-, 18 ипс1 818- Аог1е1; ћегуог§е^ап§епеп Тетрога ип<1 МосИ" (в. §. 112. (1. Ш. Баи!;- ппс! Рогтеп1ећге v. Бг. Рг. 81о12. II. Вс1. с1ез НапЈћисћв с1ег к1а88. А11;сг1ћит8-\У188еп8сћаГ1 ;.ј 0 2иг 1а1;. Уегћа1-Р1ех1оп 1> 81и(Неп уоп Вг. Рг. 81о1х 1. ИеГ1. 1пп8ћгиск 1882. — ОгаттаНк с1ег 1а1 8расће v. Бг. Н. Всћуусјхог-81(11 ег и Сг. А. 8ићег. II. АиП. На11е 1888. I 190. Што се пауке о постајању речи тиче, доста је ако споменемо, да писац завршетке од готових облика, не обзирући се на свој 20. изпоси као наставке за основу (в. јЈ, 135, 2, с. (1. е., 136, 2. а. ћ. с. (1. е), да у извођењу еупстантива место вербалне основе узима супинску (§ 135 ћ. с.), да именицама на -шеп приппсује значење »средстза или оруђа, или места радн.е«, док су оне потта ге1 ас1;ае, да у а§гг-со1а, агтг-§ег, ј§пг-со1ог, пнвег1-сог8 ]§ 137. В, а. 0, а.) сматра 1 као уметак и т. д. У нашој критици на 4. пзд. указали смо на једну грубу погрешку, која се је провлачила кроз сва четири издања пишчеве граматике, наиме, што св трпно садашње и пређашње време у српским обрасцима истицало као пасивни перфекат и плусквамперфекат ; ну писац не осврћући се на нашу напомену, коју потврђују признати научници као: Ф. Миклошић, Ђ. Даничић, От. Новаковић и др., огрешио се о свој матерњи јсзик и у овом издању,

оставивши ове грубе погрешке непопревљене, а ово се у школској књизи не сме трпети. 0 овим прекидамо даље набрајање разних погрешака. По овоме, шта смо казали, надамо се, да нам се не може пребацити пристрасност. Изпоеећи пред читаоце Факта старали смо се, да нам буде критика објективпа; јер смо се држали тог начела, да није критика за то, да кога аохвали, нпти пак, да кога иокуди већ да иресуди. Нисмо против те књиге, што се у њој заступа више старије гледиште предавања латинскога језика, него ли новије. У школи може бити од корнсти и књига једним и књига другим путем рађена, само ако и једна и друга има у себи све што је чиста наука о иредмету казала, и ако и једна и друга своја правила оснива на фактима у језику заиста опаженим Али баш у томе оскудева ово издање граматике Туроманове; јер се писац у деклинацијама држи старога правца, а у конјугациЈама бајаги новога — ну у једном и другом делу, као што смо напред доказали, има таквих ногрешака, које се очигледно косе с Фактимн у језику заиста опаженим. Да ли је писац тиме, што се упорно држи својега погрешног гледишта, допринео к< ристи не само школи него и овом издању своје књиге, о томе нека изреку читаоци свој суд према нашим примедбама и нрема ономе што иде: Г. Туроман, да би доказао, да се граматике повога правца, у којима се п у деклинацијама обраћа пажња на основинску теорпју, не могу употребити у i нмназијама, износи у 1јХХУ. књ . Глас. Орп. Уч. Друштва на стр. 163.-166, неку етатистику о латинским уџбенпцима, коју је према своме укусу екројио — али ипак неверно. Ппсац вели: „Најпре да видимо, како је у том „погледу у земљи, која се с правом попоси нај„бољим гимназијама; да видимо, како је у Пру»сији. — Преда мном је Сеп1га1ћ1аН Гиг сће ^езатт^е аТЈпТетсћћз - УепуаНип^ т Ргеиааеп , Јиш- НсП, „ВегНп 1890. Ту чптамо, да су прошле (1890) шк. год. употребљаване 34 латинске граматике. Од „ових граматика израђено их је 30 (??) по сгаром „методу; 3 (Меп^е, б^е^тапп, Ри1зсће — 8сћоГ1епти11ег) више по старом (? ?) него по новом ме»тоду ; а једна једипа РаШпапп-МпПег-ова грама„тика израђена је са свим ио новом методу. Шта »је још значајније? И од ових свију граматика може »се само за три, за Елент-Сајферта, малог Шулца и Сиберт-Мајринга рећи, да се употребљавају, јер »се прва употребљава у 249, друга у 57, а тређа в у 47 пруеких гимназија.... До прошле године изишла „су од Елент -Сајфертове граматнке 33 издања, а „ове године (1890) има већ и 35. [— Ми са своје