Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

383

једног истог народа; ади од срискога писца, или бар опога којп бп желео да то буде, с правом може се тражити, да не пада у ту грешку. С тога би п овај ппсац много впше одговорпо својој лепој тежњи, да је, на згодном месту (као што је на пр оно, па ком прнча: „дн Дервиш-бег сваке године славп Светога Ђорђа као славу", стр. 13.), устао протии ногрешног, у нашем народу доста јако укорењеног мпшљења, да је вера п народност једно исто и да је Србпи само онај, којп је православпе вере. А како п сам ппсац ове књпге има погрешан појам о српској народносги, најбоље се може видети но овом месту пз његове приповетке: „Између свпју пација - народа, Дервишбег је највнше волео и иоштовао сраску нацију... Више је Дервиш-бег имао вере у једном Србину п Српкпњи - него у сто Турака п Туркиња' (стр. 13.). Како из свега осталога причања излази, нод тнм „Турцима" и Дуркнњама" писац мисли Србе мухамеданске вере. А кад томе још додам, да се писац огрешпо п о један од најлепшпх народппх обпчаја, побратимство, дакле о здрав морал пародни, казавшп, на свршетку приповетке, да су се побратпм н посестрима узелп, онда је то један разлог впше, да се сраеком министарству не може иреиоручити на откуп и растурање оваква књига.

И са општег уметничког гледишта ова је прпповетка слаба; језик је у њој помешан књижевнп источни са јужнпм опога краја. То је све, што сам мпслпо да је требало рећи о овој прпповеци. Захваљујем Главном Просветном Савету на поверењу, којпм ме је п овом нрилпком одлпковао. 5. марта 1893. год. у Веограду. Момчило Иванић, проФесор 1. беогр. гииназије. Савет је усвојио мишљење г. реФерепта, п од 1учпо * да се иоменуто дедо не може прпмнгп ни препоручптп за понуђену потребу. Г. М. Иванпћу, одређено је на име хонора,.а тридесет (30) дпнара. V Како су г. г. В. Димић и П. Типа, проФесори изјавили, да се не могу нрпмити прегледања п оцењнвања „Математике за I, II, III п IV. разред гимназпја", од г. Ђ. П. Рокиића, нроФесора, то је Савет одлучио: да се за преглед п оцепу ово1 'а дела умоле г. г. др. В. Гавриловпћ п . Јоспф Ковачевић. С овим је свршен овај састанак.

шло л ски

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ПРВА БИОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА. Исаит зрелости за 1892.— 93. шк. годину. Директор I. беогр. гимиазпје поднео је министарству овај извештај о псииту зрелостп држаном мес. јуна ове год.: За полагање испита зрелости пријавпло се 30 ученика. Од тих је исппт зрелости ноложило: с одлпчним усиехом 6 с врло добрнм „ 14 с добрпм „ 8 са слабим „ 2 Свега 30 прпнраннпка. Који су прнправнпцп пспит иоложплп са слабнм успехом, они су одбнјени, и то двојица на годииу дана, а један на свагда, пошто је ове годпне по другп пут испит полагао са слабим успехом. ЦРОСВЕТПИ ГЛАСНИК 1893.

ЛЕТОПИС

Од 8 нриправпика с добрим успехом одбпјенп су тројица иа трп месеци због по једне слабе оцепе.

ДРУГА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА. Исаит зрелости за 1892. — 93. гик. годину. Днректор II. беогр. гпмн. досгавно је мнннстарству овај пзвештај о тим испптпма: I. Осми разред учнло је 30 ученика. Од тпх један је полагао годишњп исппт из немачког језнка, па иошто је добпо слабу оцену, остао је да поновн VIII разред. Један није полагао пспите. II. На испнт зрел. јавпло се 28 прпправнпка. III. Од тих положпло је псппт зрел. 18 п то: 4 са одлпчним успехом; 9 „ врло добрнм „ 5 „ добрим Одбпјепа су 4 на трп месеца а 6 на годнну дана.

49