Prosvetni glasnik

шкодски

385

III и IV р.) изгнанством из опога завода па свагда, и ту је одлуку одобрио г. министар. Даље је проФ. савет казнио: 1., отнуштањем из ове школе без права еа испит у тој годинп 1 ученика II разреда; 2., огпуштањем с правом на испит 7 ученика (2 из I, 2 из II, 1 пз III и 2 из IV разр.) и то четнорицу због владања, а тројицу због пзостанака; 8., затвором од (3—10 дана 14 ученика (6 из IV, 5 пз II, 3 из I р.) све због владања; 4., укором једеу учениду III р. Директор је изрекао преко 60 казни и то иећином због владања, али обично једним и истим неваљалцима; разредне старешине изрекле су 36 казпи. 0 појединим предметима имам да кажем ово: 1. Наука Хрти&анска. Овај је предмет предавао до 2. октобра један паставник (г. М. Илић), који је тога дана отпуштен; више од месец даиа пије се предмет предавао, јер је иовопостављени вероучитељ (г. М. Лазаревић) почео радпти од 8. новембра, а исти је разрешен 2. декембра, те је трећи наставник (г. Мих. Мидојковић) радпо од 8. декембра до краја године. Предавања су завршена у I и II разреду у почетку, а у III и IV разреду у подовини месеца маја. У прва три разреда предмет је поновљен, а учио се по прописаним уџбеницима; у IV разреду ионовљено је две трећпне предмета, а учило се по књизи „Катихизис" од Вукићевића. Успех је врло добар. 2. Српвки језик. Почео је предавати један наставник нестручњак у свима разредима (природњак г. Г Б. Мелентијевић), а 18. септембра подељен је на два наставеика (г. Ђ. Медентијевпћа у II, III и IV разр. и г. Ђ. X. Нинића у I р.); од 28октобра узео је три старија разреда новопостављени директор (М. Живковнћ), а један је остао у рукама претходнога наставника; од 15. јануара због новог наставног пдана подељен је на три наставника (г. Ђ. X. Нинић I р., г. М. Кутдешић II р. и г. Ђ. Медентијевић у III и IV р.), напушта га дпректор, а један разред узима нестручњак (г. М. Кутдешпћ), који га дотде није никако предавао, од 20. априда узима га у три старија разреда оиет нов наставник (г. Со®р. Симић), који га те године није предавао. Последица је овоме*била, да је овај предмет морао врдо много патити, а то је штета по наставу у опште а на по се по насгаву у овим крајевима. Успех је из овога предмета у овој шкоди приличан. Најсдабији је успех у I разреду, јер је пада

скоро нодовпна ученика; и ако је у томе разреду цредавао скоро непрестано један наставник, сдаб се успех може протумачити 1., тиме, што су деца бдаго оцењивапа па прпјампоие испиту; 2., тиме, што настава нма да се бори са рђавим говором и нагдаском, ва којп се деца код куће навикавају, и 3., тиме, што има прилпчан број деце, која код куће влашки говоре. У IV. разреду је усаех доста слаб 1., због тога, што су ученици благо оцењивапи у нижим разредима, 2., што наставници скоро без изузетка траже да ученицп науче на изуст правила и да наведу за лотврду који пример из књпге. Предајућп овај предмет у трп старија разреда 2Ч.Ј месеца и тражећи да ученицп за потврду правила сами скдапају прпмере а забрањујући да иаводе примере из књиге, ја сам се уверио, да би успех био дадеко бољи, кад би се тако цеде године у свима разредима радпло, јер, да ученпци буду кадри сами склапати примере, морају најпре скроз разумети правпло, т. ј. измишљање новпх прпмера натерадо би их, да правнло проникну и добро схвате. Добро би бпло, кад би се овакав начпн рада препоручио свима наставницпма језика, еарочито српскога. Даље сам опазио, да наставници мадо пажње обраћају на правидан нагласак код језика, особпто српскога, а то с тога, што наставници иди сами рђаво нагдашују речи — може бити, што нису фидодози — или не дају нагдаску онодико важности, колико он у језпку Фактичкп има. На ово сам дотичним наставницима даном придиком обраћао пажњу. У I. разреду предавало се по књизи Љ. Стојановпћа I део; цео је иредмет свршен до 4. маја, а поновљене су партије о гласовпма и о глаголским обдицима; усмено је јасније разлагано оно, што није доста јасно у самој књизи. Успех је добар. У II. и III. разреду предавало се по књизи Љ. Стојановића II и III део; нредмет је свршен и поновљен. Успех је добар. У IV. разреду по књпзи „Синтакса" од Будманија, у преводу С Калпка. Први наставник овога предмета (пестручњак г. Ђ. Мелентијевић) почео је диктовати предмет, а остади наставници држадп су се ирописане књиге. Предмет је свршен и поновљен. Успех је прилпчан. 3. Немачки језик. Предавао је до 16. септембра један (г. С. Симаћ), а од тада до краја године друш паставпик (г. Ђ. X. Нинић) у свима разредпма и то по граматицн Предпћевој и по читанци Малининој, сдопунамаиз граматике Впдомицера и читанке Лампеда и Кумер-Стејекада. 49*