Prosvetni glasnik

школски

ЛЕТОПИС

Екскурсија. У недељу 30. маја водио је директор и наставник г. 0. Симић старије ученике у село Рогљево на Тнмоку у екскурсију. Уз пут, пошто тада у овој школи не беше наставника прпродњака, показивали су наставници ученицима по својој ирироди лепша места, показали им границу између Србије и Бугарске и говорили о тим по старини сродпим народима; показали им висове Л.окву и Високу, на којима је до скора родило аајбоље вино у Србпји, чувено и у осталој Јевропи и т. д. У Рогљеву су се ученпци одморили, па песмом и свирком благодарили сељацпма на дочеку. Овом прпликом опазило се, колико песма има утецаја, кад се овакпм путем шири, јер су сељацп за оно 4 сата, што смо с њима провели, научили две песме. Бројно стање ученика. У почетку школске годипе уписано је 153 ученика (28 учепипа), у I р. 55 (9 ученица), у II р. 48 (8), у III р. 28 (5) у IV р. 22 (6). Походило школу и полагало псиите у I р. 45 (8 ж.), у II р. 42 (7 ж), у III р. 19 (3 ж.), у IV 18 (5 ж.) свега 124 (23 ж.). Прелазе у старији разред из I разреда 12 (3 ж.), из II разр. 12 (4 ж.) , из III р. 9 (2 ж ), из IV р. 5 (1 ж.) свега 38 (10 ж.). Имају да понове испит из I р. 16 (3 ж.), из 11 р. 15 (1 ж.), из III разр. 5, из IV р. 7 свега 43 (4 ж.). Накиадно имају да положе испит из I р 1, који уједно изједнога иредмета има да понови испит, из II р. 1, који је из осталих предмета добро оцењен те прелази. Понављају разред из I р. 14 (2 ж.), из II р. 12 (2 ж.), из III 5 (1 ж.), из IV 6 (4 ж.) свега 37. Отпуштају се као неспособни, јер су понављајући разред добили три и више слабих оцена, из I р. 3, из II 2. свега 5 ученика. Најслабији је успех у I разреду, јер од 45 ученика, који су испите полагали, прелазе на чпсто 12; за тпм у II па у IV р., а најбољи је у III р., јер од 19 ученика нрелаче 9. Како сам ја нредседавао па трпма испитима у I, II, и IV разреду, а на једноме у III, н поред тога одлазпо и на остале испнте, то сам се лично уверио, да се ученици нпсу могли друкчнје оценитп. По горњпм бројевпма изгледа, да је успех у оиште слаб, јер од 124 ученика прелаЗи само 38; међу тим не треба губпти из вида, да 43 ученика понављају иснит н то 26 из једнога, а 17 нз два

предмета, а може се скоро тачно рачунати, да ће или сви испит положити, или да ће пасти највише тројица, и опда излази, да прелази око 80 ученика, што су скоро две трећине од 124 ученнка; у оне, који не прелазе, убројан је и један ученик, који пз свих предмета прелази, а само из једнога накнадио нолаже псипт. јер је био болестан оиога дана, кад се држао иснит из тога нредмета. Од куда је то, да од 124 ученпка само 38 прелазе на чисто ? На ово пптање одговор је у главноме напред опширно нзложен: 1., у томе, што су наставници у невреме премештани и отпуштани а и новп иостављани; деца су се таман почела еавикавати, да разумеју предавање једнога наставника, кад је дошао други, па се још нису с начином предавања новога наставника добро ни познала, а долази трећи па и '1етврти наставник; те честе промене морале су децу бунпти п отуда је морало бити слабо познавање целокупнога предиета на крају године; 2., у томе што су неке предмете кроз извесно време предшали нестручни наставници, те и што су дотле урадили стручни наставници, морало се заборавити, а од свег рада нестручнога наставнпка није могло бити вајде, јер је после њега дошао стручњак, који је, дангубећп, за што краће време морао поново обрађивати партије свога нестручнога претходника, да би што впше обрадио прописанога програма; тако стечено знање нити је могло бити велико ни поуздано, да би на крају годпне заслужило већи број добрих оцена; 3., у томе, што су биге многе паузе због недоласка на време новопостављеапх наставника. због одсуствовања појединих наставпика, због ранијих испита; било је случајева, да се неки пред мети нису предавали по читав месец дана; те паузе нису могли понуњавати други ааставници, јер их је било мало, а и било би колизије у часовима; да бн се колизнја избегла, морали би се градити прпвремени распореди часова, што би опет бнло штетно, јер се и онако седам пута градили распоредп часова, те наузе одузеле су врло много времена те и предмети пису свршенп, и шго је свршено ппје утврђено, па је морао бити успех онакав какав је; 4., у томе, што родигељи врло мало пазе, да пм се деца код куће за школу спремају, јер као да мисле, е им деца морају све у школи научити; родптељп су свакога двомесечја редовно извештавани, ако су им деца показала из коЈега предмета слаб успех, и редак је случај, да је којп родитељ питао насгавнпка за савет, шта да ради, и још ређп, да су роднтел>и прнпазили на своју децу те да деца код куће уче. Бр. 305. 30. јуна 1893. год. у Неготину. Директор неготпнске виже пшиасије, М. Живковић с р.