Prosvetni glasnik

406

наука и

НАСТАВА

СгГ. , <х1ц1опо1т епГотоп К, Ситасеа оаг зр., 1/гтпотузгз ВгатШ Сг., Мезотузгз КошакшзЈсуг Сг., Мезот. ШегтеЛга Сг., Мезот. абегапз Сг., (Музгз Кезз1егг ( јХ.Ј, ( Музгз оси1а1а Еађу. \'аг ), Мезо геЛШа [.озеп,, (Музгз БАекаиегг , Рагатузгз агтаГа Ст,., Рагат. Баегг Сг., Рагат. IIИзкуг Су., АзГасиз 1ер1о<1ас1у1и8 Езсћ-, Аз1. рас1>уриз КаИше., ТћеЏНта гпГегтесИа Сх. Р 1 8 с е 8. (ЈоЂгиз Кезз1егг ОипЉ., 0-о1). зетгреИисГ&из Ке8в1., О-оЂ. пгдгопокгз Кезз1., О-оЂ. пазаИз (1е 1'И., (хоЂ. тасгорМа1ти& Кенв1., (}оЂ. ЈопдесапАаШз Кев81., О-оЂ. ОоеЂеШ Кезз1, О-оЂ. ешуз1отиз Ке8б1., в-оЂ. сазргиз ЕЈсћи 1 . , (ЈоЂ. ВодЛапошг Кезз1., О-оЂ. ЂаЉуЂгиз Кезв1., О-оЂ. Шеипгзтез Ке.чз1., ОоЂ. тагтогаШз Ра11., О-оЂ. те1апоз1отиз Ра11., ОоЂ. [ктаШгз Ра11., ВепторШЈиз зргпозиз Кезз1., ВепИг. 1ер1ог1гупскиз Ке8з1., Вепт. 1ер1осерћа1из Ке8з1., ВепОг. тасгосер]га1из Ра11., ВепЊ. Оггттг Кебз1., ВепОг. дгаптозиз Кебз1., сЛепо1ер1а1из Кезз1., ВепТ. Ваегг Кебз1., ОоЂгозота сазргит Ке881„ СоЂШз сазрга Ехсћ \у., С1иреопе11а Оггттг Кезз1., СароНа {ип(1и1из РаНаз., ВагЂиз ЂгасЈгусер!га1из Кезз1, ВагЂиз Ђи1аШаг Ст., 8а1то сазргиз Кезз1., РеГготугоп ЈУадпегг Кезз1. — Азргиз егу1кгоз(отиз Кезв!., Азргиз гарах Кезке. — Висгорегса тагта Сиз., Висгор. го1депзгз Ра11., Висгор. уапАга Сиз., АЊеггпа ропИса Екћ\у., ^еисгзсиз Гпзп Ког(1т., АЂгатгз НаИегиз Е., АЂгат. регза Ст., АЂгат. уора Ра11., АЂгат. Ђгата 1.. , С1иреа ропИса Е1сћ^., С1ир. сазрга Е1сћте\, С1иЂ. с1еНсаШа Ног(1т., Ј ЗупдпаШз Ђисси1еп1из Ка1ћп., Асгрепзег гиПгепиз К., Асгрепзег кизо К., Асгрепзег ОпШепз1аеИг Б., Асгрепзег з1еИа1из Ра11., Асгрепзег зсМре Е оу., ВИсса ЂјогЈспа е. — Оаз1егоз1еиз р1а1удаз1ег Кеззћ, ВИигиз д1апгз К., А1Ђитиз ска1сотез виМ., РеАесиз сиИга1из К., Регса јктгаИИз 1 ј. , Сургшт сазрго К. , Веисгзсиз гиШиз Е. Езох 1исшз 1.. — 187. Висго(гиИа 1еисгсМуз 6и1(1. Овај нам сиисак показује да је у каспиској Фауни најјаче изражена Фауна слане воде, а у њој су измешане слатководне Форме са чисто морским, сем тога има и обдика који живе у сланој и у сдаткој води. Са зоо-геограФског гледишта становнике Касаиског Мора могди бисмо поделити на ове групе : A) Обдици специјално Каспискога Мора и његових река. B) Обдици који се находе ван Каспије и река што утичу у њу. Последњи би се могли поделити:

1) На облике јако распрострањене: «) у мору, као н. пр.: Ћо1аИа Vепе1а 8(1., ВоглиЂапкга сГепза Кагге, СагсНит е,(1и1е Е., ОгскезИа ИИогеа Мои(;., Согоркгит 1опдгсоте Гаћг., О1ур1опо1из етотоп К, Музгз геМс1а Б оу . |8) у рекама и слатким водама: Ђгегззепа роЈутогрка, Зпигиз д1апгз, Езох 1исшз и многе друге рибе. 2) Форме са ограниченим распрострањењем. Овде долазе: у) облици, који се находе сем Каспискога Мора само у Црном Мору, а особито у његовим димаипма, н. пр. разни СагсИит-п и многе рибе (особито Асгрепзег). <Ј) облици познати само у Касписком и Арадском мору: СагсИит ■оНгеит 1<лсћ\у. е) Форме ван Каспије нађене у рекама што утпчу у Северни Леденп Океан: Висго^пНа 1еисгск1уз ОиМ. С) Облици што се находе у рекама Бадтиског Мора: Асгрепзег гткепиз. Овакав састав касписке Фауне пе може се потпунце протумачити данашњим стањем ствари. И ако је на пр., могућно објаснити порекдо већег деда групе $ сељењем становапка из река што утичу у Каспију, н обрнуто, присуство Висго1гиИа 1еисгсМуз у северним рекама, а Асгрепзег гиИгепиз у рекама бадтиског басена, као резултат сељења из река касписког басена у друге, то опет с друге стране требало би претпоставити за групе «, у и 6 да су, у недавној епоси, стајадц у непосредној вези Каспија, Понтус и Арома, и према томе је Касписко Море било посредно у вези са океаном. С друге стране, и ако је знатан број аутохтоних Форама (А) и могућно сматрати као резудтат диФеренцирања нових, речних досељеника и Форама, које су се могде сељакатп из Понта у Каспију и обрнуто, за времена кад су биди у вези, при свем том остаје знатан проценат таквих специја, чије блиске сроднике не находимо ми ни у рекама што се у та мора уливају нити пак у суседним морима. Такве су н. пр. све касписке Вгегззепае, са изузетком ј Ог. ро1утогр1га Р. ; специје родова Мгсготе1ата, Сазрга, 2адгаЂгса Вгизтгапа, многа касписка АтркгроЛа, С1иреопе11а Оггттг. Њихову ексистенцију у Каспији може нам протумачити тек историја постанка Каспије, на основу терцијерних басена, који су некада заузимади окодне предеде. Разгледаћемо како изгдеда та историја« на основу сувремених геолошких исиитивања.