Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

548

ћали ђачки родитељи по ногодби или по милости. I Шата редовна, сматрала се у оно време ово што је он добивао у новцу од дечјих родитеља на име нлате. Тако за младога учитеља Мишу Анастасијевића, док је учитељевао у Поречу, знамо да је имао по 10 пара месечно од ђака, а поред тога давали су грађани или сељаци што у натури. Али ако је учитељ још и певницу држао, онда му је морало цело село нлаћати по нешто. Било је, а и доцније се дешавало да су по гдекојим селима људи давали целу плату у натури. Поред тога учитељи су били (не сви) још и какве занатлије, па су и децу учили, а и радили занат, те се тако и својим занатом издржавали. Исто онако као што је учитељ својевољно отварао школу, тако је исто својевољно и остављао. Јер није ретко да у време ослобођења видимо човека једног као учитеља сад овде, сад онде, сад као учитеља, сад пак као писара и т. д. Односно саме школе какве су биле и какве су зграде не могу ништа рећи, а односно учпонице налазимо нешто у животу учитеља Ј. Ранчића, где се вели да су у почетку ђаци седели као Турчићи на натосу и тако учили, а после да је он наредио те се направило три клупе. По свој прилици тако је бидо и по другим местима. Поред све ове несталности, ипак изгледа да је било неке ревизије. То опет дознајемо из живота учитеља Јов. Ранчића из Смедерева. Његов ђак, причајући како је Ј. Р. отворио школу, вели даље : „После неколико дана дође нам у школу Југошћ Иван, Србин из оне стране родом. Учитељ рекне ђацима те устану и викну: — Поздрављајемо". Југовић, поред другога говора, узе један ђачки Фес (који се у оно време куповао по 60 пара), и стаде питати: — Од чегаје овај ®ес? Где се гради? Како се овамо доноси ? И још много, — Ви ћете, рече он ђацима даље, бити госиода, трговци, мајстори, па треба да то знате". На испиту је председавао Југовић, а било је доста и ђачких родитеља. — И ако ми нисмо знали готово ништа, прича један од тих ђака — опет веселијој и слободнијој деци дадоше по марјаш (ондашњих 8 пара) на пантљици, да придену на прса. Који то нису добили, плакали су, а учитељ Ранчић тешио их је говорећи: — „Учите се ви добро, и владајте се лепо, па ћете о другом испиту добити по дукат, а не по марјаш! ПРОСВЕТНД ГЛАСНЖК 1893.

„После испита родитељи ђачки дадоше учитељу, ко талир, ко дукат, као дар 1 )". Исто тако налазимо потврде за ово што горе рекосмо, т.ј. да је било испита,у „домаћим писмима" нашег првог ФилоеоФа и творца књижевности Доснтија Обрадовића. Честити старац Обрадовић кад је дошао у ондашњи слободни део Србије и кад је био на једиом испиту, извесно у основној школи, вели овако: „Ово дана били смо на егзаменту 85 новокрешчене дечице и момчића. 0 братко, братко, како је то убаво и слатко!" 2 ) Ово писмо писаноје око конца 1807. год. Овде, у овим речима Доситијевим, доста чини забуне онај његов израз 85 новокрешчене деце, и чини ми се да се односи на ону децу, која су се учила у другој школи, која је била одвојена од оне, где су се учила деца грађана београдских, и која су била покрштена, јер Вук каже: „у Београду осим мале двије школе (једна за варошку децу, а друга за турску, која су се била искрстила) " 3 ) Из ова два Факта јасно је да је бидо испита, и да су на испиту ирисуствовали онда најчувениЈИ људи, које је имала Србија. Поред осталога нас би јако занимала статистика ондашње насгаве, а нарочито кодико је ђака учило шкоду. Ну о том, осим онога што имамо помена за две до три шкоде, немамо никаких података. Тако у Поречу било их је за време учитељевања Мише Анастасијевића 15 — 16; у Смедереву за време Јов. Ранчића 16 — 17; у Београду само у једној шкоди 85, као што Доситије напомену у поменутом писму, и још знамо да су у седу Л.уњевици код газда Николе Мидићевића учида његова три сина и Јеврем Обреновић. Остале иодатке не знамо. Поред свега овога да напоменемо још неколико речи о правцу шкодовања. Из свега овога што довде рекосмо, види се дајеправац бно Формалан, а еадржина словенска или доцније названа сдовено-српска. Формадан правац састојао се у томе да се научи чптати и писатп, а по где где и рачунати. Оно друго, што је предавано, већином се одиосило на схватање правосдавља п утврђивање православља. Време устанка по школи мадо се раздикује од времена пре устанка. Школовање је бидо готово исто и по садржини и по облику, само што је за време устанка од 1804.-1813. год. мало боље живахнудо. ') М. Ђ. М « л и ћ е в и ћ, Поменик, сгр. 627. 2 )Д$лаДоситеа Обрадчвића, Чает-в X Домаћа писма, писмо 45., страна 117. Издаве Возаровића. ■ 5 ) В у к. Живот и обичаји стр. 299. 69