Prosvetni glasnik

548

ПРООВЕТНИ КОВЧЕЖИИ

одређене плате за 10 митрополита по 6000 — 8000 динара. Таксе за разне документе састављају лриход епархијскога савета, који се отуда плаћа, а остатак од тога иде на пенсионн фонд за свештенике. Оеоске су парохије од 150 — 200, а градске од 200—300 домова. Свештеник, по статуту, добива осим прописнмх такса још и сталну плату, која је у селима 850, у градовима 1200 а у великим градовима 1500 динара. Плате ове подмирују се за једну четвртину из црквених прихода, а три четвртине даје држава, купећи потребну суму за то прирезом уз данак од православних бугарских грађана. Остатак прихода сваке цркве дели се овако: % иде на школу, а 1 /^ на црквени фонд . Црквеним имањем управља црквено настојатељство (епитропија), које је сзстављено од 3 — 5 световних лица под председништвом протојереја или јереја (свештеника). Ове настојатеље црквене бирају сваке године политички бирачи црквене општине Свештеници су дужни да држе проповеди или да читају слово, а световна лица, по статуту, не смеју у цркви држати беседе, као што је до сад био обичај да то чине учитељи и други. У случајевима кривица свештеник истражни притвор издржава у дому Митрополитову. Највише одредаба овога статута одмах је уведено у живот. С-амо је плаћање свештенства изазвало сукобе, који још и данас трају. Влада је, по статуту, у томе само посредник. Она је, по одобрењу Народне Скупштине у 1884, години, дала као позајмицу 850.000 динара, из које је суме исплаћено било свештенство за 8 месеци. Али у исто време статутом прописани прирез никако се није нокупио, пошто потребни спискови за то нису били готови. За 1885. годину Народна Скупштина је отказала позајмицу; у исто време отказа већина округа предложени ирирез с напоменом, да ће они свештенике плаћати као и досад, у селима у натури. Од тОга доба безуспешно се покушавало доћи до једнога прецизнијега закона о том. Да се изведе такав закон требало би отприлике 1 милијун динара. Свештеницп се туже често да су нзгубили старе приходе, а да нове нису добили. 1 ) Епархије имале су допре кратког времена старе историјске границе. Статут је прописао 1883. год. да. се додаду 3 епархије епархијама тадашње кнежевипе, којих је било 9. При првом решавању о том, он је заменио и старе границе границама садашњих округа и околија (срезова). Сад има 12 епархија. 1. Митрополија софијска обухвата округе соФијски (без Златице и Самокоиа), ћустсндилски (без ') Извештај министра Иди.је Цанова Народно.ј Скуиштини од 4. јуна 1885. г. — А. Шопов (секретар егзархов): Бугарска у црквеном погледу, Филииопољ 1889. г. 8. стр. 47.

Дупнице) и трнски. Она је собом обухватила, до 1883. године, и предео Берковице. Као нови придодати су јој делови од две укинуте епархије. Епархија нишавска, са столицом у Пироту, укинута је деобом коју је јчинио Берлински Конгрес 1878. г., и српски део придат је епархији нишкој, а бугарски софијској . Ћустендилска епархија је од смрти последњега јој митрополита 1884. године придодата софијској, са искључењем оиих јој делова који су остали у Турској (Кратово, Кочани, Штип), чија судбина од године 1878. још једнако стоји нерешена. 2. Митрополија самоковска у околијама Самокова и Дупнице у првој прилици спојиће се са претходном. Она је границама Берлинскога Уговора изгубила Џумају и Разлог, који су остали у Турској; пре сједињења са Румелијом и Ихтиман је долазио у ову епархију. 3. Митрополија видинска у окрузима видинском и ломпаланачком. 4. Митрополија врацанска: окрузи Враца, Рахово и Плевна. 5. Митрополија ловечка: околије Ловеч, Тројан, Тетевен, Орхапије и Златица Првом приликом укинуће се. 6. Митрополија трновска до скора је била највећа од свију: протезала се од Дунава до М^рице. Од јужнога дела њенога постала је сад епархија Старе Загоре. Трновској остали су окрузи: Трново, Севиљево и Свиштов. 7. Митрополија доростолска и червенска са столицом у Рушчуку постала је спзјањем две старе епархије, са столицама у Червену код Рушчука и у Силистрији. Она обухвата округе: Рушчук, Разград и Силистрију; некад је овамо припадала цела Добруџа до ушћа Дунава. 8. Митрополија варнанска и иреславска обухвата округе шумензки и варжански са столицама у оба града. 9. Митрополија иловдивска са окрузима: Пловдив, Татарпазарџик и Шасњеј. 10. Митрополија сливенска, постала 1870. године, обухвата округ бургаски и северни део округа сливенског. 11. Епархија Старе Загоре са целим округом овога града образованаје 1881. године по решењу Синода, али је тек после сједињења 1885. године Фактички од трновске епархије одвојена. Влада до сада није признала ову епархију, али администратор постоји и она га трпи. Једна провизорна епархија, са седиштем у Харманлији, образована је одоколија Кизил-Агач, Ковакли и Харманли. То је 1886. године одвојени део бугарске епархије једренске, са једним намесником на челу.