Prosvetni glasnik, 01. 01. 1894., S. 46

МОРАЛНЕ ИОУКЕ

37

цима овога часописа, који су већином непосредно заинтересоваии за ово питање, неће бпти на одмет да чују шта тај свет вели и мисли о овој ствари И да је нптање о моралпим поукама са свим скинуто с дневнога реда, опет би имало смисла говорити о овоме и премишљати, а камо ли што нпје Јер нацрт, спремљен од проФесорскога друштва, уираво већине његова збора, још није постао и закон. Амерички лнст „Е1Мса1 ЕесогД" донео је један новећи чланак о томе, а школскц надзорнпк ЛУузе пз БургдорФа у Швајцарској превео га је и знатно скратио, и тај превод свој штампао у ,Раес1а§о§шт" — у св. 9. за јун о. г. 1 ) Ево од речи до речи шта вели тај извод у уважепоме листу најпризнатијега педагога немачкога : 1. За децу од 10 до 12 година бирају се и обрађују поједипе ариче из старога завета. 2. За децу од 12 до 16 годпна долази систематска настава о ирвим дужностима. Ту се узпмају и иословице и мудре изреке и уче се на памет, а држе се и моралне проповеди иред децом, 3. За младиће п девојке преко 16 година марљиво се обрађују п уче поједини одабрани животоииси. 0 ономе првоме. Непотребно је упуштати се V онширан говор о вредности, коју имају ноједине нриче старога завета као увод у наставу из моралних поука. Приче о ЈосиФу и његовој браћи, о Кајину и Авељу, о Јакову и Исаку, о искушењу у рају и т. д. одликују се јасноћом и свежином и увек буде пнтерес у деце. 0 другоме, У овоме добу може се деци саоиштити знање о најважнијим дужностима у жи- ; воту. Могло би се пребацити, да деца мало интереса имају за анстрактно моралисање. Али не мора и метода ове наставе да буде аистрактна. И код ове наставе може се унотребпти индуктивна, Сократова метода. Ми не предајемо својим учевицима апстрактна правила о владању, него почињемо с конкретним случајевпма или очигледним нримерима и упућујемо, доводимо ученике, да правила или законе о владању нли понашању у друштву изналазе сами. По тој индуктивној методи ми цосгупамо овако: Ј ) РаеЛадодшш. Мопа1б$сћпЛ Гиг Ег2Јећип§' иш! ХЈгЦегпсћ4, ћегаиз&е^ећеп шЛег М11луп'кип§ ћег\ т огга§;еис1ег Рае(1о§о§еп уоп Г)г. Гг/еЛггск ВШев, XV Јаћг^ап^. 1,(пр/11{. Уег!а§' уоп ЈиНиз КИпкћапИ.

Узмимо за прпмер, да је реч о дужности да говорпмо истину, о истинитости. Ми не досађујемо ученицима свечаним опоменама, говорити увек пстнну. Ми се не задовољавамо тиме, да кажемо деци: „Децо, не треба лагати; лаж је порок!" Ми наведемо детету какав конкретан случај; на пример: „Ту педавно читао сам у једним новинама, како је један човек бацио несмотрено жишку на сламу у једној житнпци, и сва је жптница отишла у пламен. Пред судом рекао је, да он није запалио. Је ли то истина? Како се зове тако тврђење? „Тако тврђење зове се неистина ". — „Зашто се то зове неистина?"— „Зато што тако није било". — „Јели то доста објашњено? Да лп је свако тврђење које се противи истини, лаж? Наведите ми још који пример за неистину ? »И иаведе се пуно примера, којп доказују, да је у деце врло бистро око за опажање онога што је морално и неморално; и ми се чудимо ономе тачноме распознавању, шго га она показују у овоме. Од многих примера наведенпх, ја изберем неке, или наведем и сам по који, на пример: „Стари звездари говораху, да се сунце окреће око земље н да је земља иљосната. Смемо ли да кажемо: они су лагали? После краткога промишљања деца одговорише: „Не; они нису лагалп"' „Али п њино казивање нпје одговарало истини!" „Алп они нпсу познавали нстину; они нису намерно говорили неистину". — Дакле, само неистпна, кад се намерно износп, зове се лаж". „Али, децо моја, да ли сте ви кадгод чули и за таква казивања, која се у многом слажу с истином, па су опет лаж? Кажите ми који пример?" Ученицп наводе за пример ученпка, којп се цело после по дне играо и тек на пет минута пре свршетка школе ушао у њу, да би код куће могао да рекне да је био у школи. „Зашто то сада зовете лаж ? Казивање се ово до некле слаже с истином !" „Алп оно што је главно, изостанак од наставе је прећутан". „Дакле мора оно што је главно да, се слаже с истином". „И на друге се начпне кад кад лаже, на пример при унотребп двосмислених речи". И за ово се паведе више примера и на њима се иокаже. Напослетку дођемо до овога објашњења или одредбе шта је истина: „Истина је, кад намерно у слушалаца нроизводимо мишљење, које се потпупо слаже с оним што је било или што јесте". „Да лп се неистине само речима шире ? Да се не може неистпна исказати самим понашањем и делом? Може ли се вршити какав обред, а да се у значај његов не верује? Може ли се у са-