Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА Нсеге!" греводн писац реч 8есге1о = на само т]■ да буде сам кад му стане говорити, падодаје ; „и нрема томе ономе гп оссиИо овде нема места" Пнсцу се дакле чннн, да је ту нека таутологпја; ја пак мнсднм да нпје, него зесгеј-о значп тајно, без сведока, а гп оссиИо = на сакривеном месту, где га нико не&е видети; та оба пзраза потребна су била Цезару, да покаже велику опрезност п страх Гала од Арповнста, те један другог допун»ују (упоредн сличан случај код Салустпја 1а1. 20, 1: „СаШта гп ађ<Шат раг1ет аесИшн зесесШ, аЦие 1ђ1, отпИшз агШггз ргоси1 атоИз, ога1лонет ћађш!;"). 7). I. 39. 5. Код ,г>о1до 1,о11з сазЕгЈз" реч ио1до преводн писац „у оаште "; мнслнм да бн овде боље било то превести са „свуда", дакле: „свуда по целом табору". 8). I. 41. 8. „1 ј ОС18 арег^з" преводн пнсац „кроз (отворене) пределе, у којпма нма путева". Да ли је било иутева или није, овде се не каже, него се само износи, да је Цезар водио војску иреко отвореног иоља а не кроз шуме. 9). I. 48. 2. У изразу „^иов ех отш сорга с1е1е§егап4" преводн писац реч сорга са војска, док овде је сор1а = тиШШгЈте, дакле „ех отт сорја" = „из целе масе". Само у множинн соргае-агит значи војска. 10). II, 2, 1. Виаз показ 1едгопез сопзсггрзИ. Објашаавајућн ово место каже писац, како је Цезар имао сада гиест легија, а то је сасвим погрешно, јер их је он тада нмао осам (VII, VIII, IX, X, XI, XII, XIII и XIV), као што се види пз онога што мало даље у истом коментару (стр. 8) сам Цезар каже: Нос 1ас4о с1иаћиз 1е§1опЉиз, диаз ргохгте сопзсггрзегаГ (2, 1) т саз(;п8 геИс!л8 и1, 8* ^ио ори8 еззе!, 8п1>з1(Но (1ис1 роззеп!;, геИдиаз зех 1едгопцз рго саз4пз 111 ас1е сопзШиН,. 11). II. 19. 4. Израз: „(^иет ас1 ћпет) роггесГа 1оса ареН-а (реИтећап!;)" преводи писац „опружена необрасла места". Мислим да то није добро преведено, јер се роггесГа односи предикативно на регИпЉат, те бн по моме мишљењу требало превести: „докле тај отворенп предео пружајући се допнраше".... или краће „докле се тај отворенп предео пружаше". 12). II, 21- 2. Узео је пнсац погрешну редакцнју „дио 1е1ит асИдг роззе!", док су сва боља издања заменила реч асИдг са аЛгсг, што је правилннје, јер асИсг долази од асМасш = добацитн а а&гдг од а<1-адо = дотерати. Шта више Цезар употребљује реч асМсг у истом смнслу још на једном

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 63

месту III, 13, 8: пе^ие ргор1;ег ти1Ши(1тет ГасПе 1е1ит аЛгсГеЂи1глг. 1 ). II, 29, 1 и 2. Каже писац, да је у речеаицп „Ас1иа11с1, сит отпЉиз сорпз аихШо Мегуиз пепггет," сит 1етрога1е. Међу тим сит 1етрога1е не иде с конјунктпвом, него само изузетно, што овде није случај (види Тур. Син. § 297,11; 2птр(; § 574; Мас1т1§ § 313). Ово је дакле сит ШзГоггсит. Мало даље вели да је у изразу: 0иос1, сит ех отпНзиз рагШшз а11;1381та8 гпрез ЈезресШз^ие Ђа1еге1," сит ЋаЂегеГ сит концеспван. Да је тако, онда бн требало сит превестп са иремда, ма да, и ако (види Тур. Син. § 297 I). Међутим овде, како се из самог смисла впди, сит значи док, докле, те јестогато сит ас1уегзаИуит. 14). II. 35. 3. „Оћ еаздпе гез гп <Иге ^итДесип зиррИсаИо (1есге1;а ез!,." Овде прнмећује писац, да се пред Агез умеће предлог гп с тога, што без њега нпје добро речено ио иравилима латинског језика. Ја мнслим да је по правилима латинског Језика са свим добро речено и Лгез без гп, како то имају многа издања, јер је то акузатив трајања времена на питање „колико времена"? (види Тур. Син. § 222; /^итр!;, 395). 15) II 32, 1. Реч „аггеб" објашњује писац само тиме, што каже, даје аггез био дугачак 100 — 200 стопа. Мислнм да је требало казати и шта је тај аггез, из чега је направљен. 16). II, 20, 1. Израз „ аддеггз реГепАг саиза" преводи писац „доносити градиво за насип" (১егет ре!еге); мислпм, да то значи „поћи по градпво" или „тражити градиво за насии." 17). III, 3, 1. Код Ћ ргоигзит пе (гитето* важе инсац, да &е (гитспГо стоји место датива. Цезар међутим нигде не упогребљава с1е с аЂ1 месго датива, него место акузатнва (уп. I. 42. 1), па тако и овде <1е јгитето стоји место акуз. ('гипеп1ит уз гл рготЛеге (видн Тур. Син. § 181; 2итр<; ,3 414; МасМд § 208. 1). 18). III 12. 1. Код нзраза г сит ГпсИаугззеГ", где је писац приметио да је сит ИегаИ^ит, а није додао у исто време, да он стоји с конјунктивом против Цезаровог обичаја, који, као Салустије и Цицерон, уза њ увек употребљава индикатив. 19). III. 12. 1. Иише у тексту „ циод, гз ассеШ" ане ^срлоЛЂГз ассг&Н ", како имају многа издања, што држим да је правилније, јер је ту говор о приливу и одл'!ву, и Цезар вели, да се то догађа два иута (Мз) дневно (упор. Плинија Шз!;. Иа1:. 2, 97, 99. Мз а(1Пиип1 (аезШз тапз) Мз^ие гетеап<; У1сеп18 ^иа(;егшз^ие зетрег ћопз"). 9*