Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВВТНОГ САВЕТА

43). VI, 24, 2. „Ега1;оз1;епез" треба да стоји „ЕгаЈ-озЉепез 11 . Он је умро 192, а не 194. год., како писац каже. 44). VI, 24, 4. №тс диос!.... — .... сотрагап!". Ово врло замршено место, које је услед тога у разним издањима разно и наведено, прешао је писац ћутке. 45). VII, 21- 3. „0иос1 репез еоз (ВИиппдез) зиттат т1с4опае сопз1аге Јп^еПе^еТзап!". Пнсацје усвојпо ову сумњиву редакцију, коју брани Шнајдер и још неки ; по њој би смисао био, да Гали нису жељни билп да сами Битуринжани извојују слободу, јер би онда они били главни победиоци. Тај смисао не одговара овом месту, па с тога мпслим да би боље било, да је писац усвојио редакцију, коју пма Еранер, Нииердеј и још некп одличнп издавачи Цезарових коментара, која гласи „(пес зоНз ВНл1гт§15 соттипет заМет соншп1> 1епс1ат сепзепк) ^иос! раепе гп ео, зг 1 (1 орр1 (1ит геИпшззеп!, зиттауг угс1оггае соп^аге т1е11едеЂат". Што бп преведено значило: „јер увпђаху, да цела победа готово само у томе лежи, ако одрже у својим рукама тај град (упореди VII, 84, 4,; VII, 86. 3, и с1е ће1. сгу . VII 89, 3). 46). VII, 23, 1. ТгаЂез ШгесГае регреГиае гп ГопдИисИпет соПосатиг*. Писан објашњава ово место овако: ТгаЂез су греде оризонталне ((Нгес1;ае), једноставне (?) (регре!иае), према дужини положене са извесним(?) „размаком". Боље би било да је овако објаснио: „положе се греде орпзонтално према дужини, непрестано у једнаком размаку међусобном". 47). VIII. Предговор. Бит отпез ехсизаМошз саизаз соШдо (пе сит Саезаге сои!егаг) Ђос грзит сптеп агго§апИае зићео". Писац примећује, да ~ћос није једнако 1пас ге, него да је то атрибут на сггтеп. Мени пзгледа, а и Кранер тако тврдп, да је овде Јгос баш једнако Ћас ге, а то се видп из самога смисла, јер би у преводу значило: „Тпме, што сабирам све могуће узроке за извиђење, упадам у саму кривицу безобзирности". 48). VIII 6, 1. „0иап1;ит т га1лопе еззе!;". Писац: „у колико се да прорачунати". Треба: у колико се могло прорачунати. 49). VIII, 10, 4. АДуепћг Оегтаппогит пНеНап1,иг". Преведено је одвећ слободно „много очекиваху из доласка Германаца". ЖИог аИдиа ге = ослањати се на неку ствар, дакле „ослањаху се на долазак Германаца". 50). VIII, 14 и VIII, 15 пише писац „бекство" место „бегство".

51). VIII, 24, 4. ,Уаз1аге и — „огћаге". Уазкаге овде је једнако „уасиеГасеге" и значи испразнпти (упор. СЈс- р. 81з1;. 24.53: Бех ега1 1а1а (1е уазШо ас геНс<;о 1'ого; п \1г§. Аеп. 8, 7: ГГпсНдие со§ип1; аихШа е<; 1а1о8 уаз<;ап1 сиНогЉи« а§гоз). 52). VIII, 49, 5. „СопсНс10пе рагешН теНоге" значи „иод повољнијим условима потчињеносгп", т. ј. пошто је гледао и учинио,'да им буде лакше сноспти потчнњеност. Међутим писац преводи то: „пошто имје стање бпло боље, ако слугиају", што мислим, да није тачно. „Напомене", као што их је наппсао г. Мита Жпвковић на Цезарове коментаре, ппшу се обнчно на песничка дела, где доиста има израза и појединих песнпчких облика и речп, које потребују објашњења. Овде се он могао просто огранпчптп на геограФСка и етнограФска објашњења п неке напомене о обичајима и установама рпмским, као што горе поменух. 'А то може и сада урадити, ако изостави оно што је сувишно и поправп оно што није тачно, те ће онда ово дело, као добар почетак у овој врсти школске књижевности, битн хвале достојно. 9. септембра 1893. год. у Веограду. С одличним поштовањем Спира Калик проФесор I. беогр. гимназије. По прочитању ових раФерата узео је реч г. д-р Туроман и пзјавио је, да се могу усвојити у главноме све прпмедбе г. г. реФерената као умесне, сем неколико примедаба у реФерату г. Калика, које су у реФерату на дотичноме месту означене. За овим је додао, да се ово дело може примити и о државним трошку штампати за школску потребу, само би требало опширннје израдити биографију Цезарову, и биографију с коментаром и слнкама штампати засебно, а текст засебно. Текст би се могао поручити са стране, јер ће бити и бољи и јевтинији. Савет је одлучио: да се ово дело прими и штампа за школску потребу с тим, да нисац учини исправке по прпмедбама г. г. реФерената, а тако исто да усвоји и све примедбе г. д-ра Туромана. Г. г. реФерентпма Милојевићу и Калику одређено је на име хонорара свакоме по педесет (50) динара. IX. Прочитано је нпсмо заступника миннстра просвете, г. министра правде, од 24 овог месеца, ПБр. 15.580, којим се позива Савет да што пре сврши