Prosvetni glasnik
75
се просто примешује релативни положаЈ спољашњега и унутрашњега облога. Ако се светиљка тако расвегли да се спаја сама са једним полом извора, онда при том може да се олакша тиме, ако куглу обложимо са спољашњим кондензатором, који уједно служи као реФлектор, а и тиме, ако се она с каквим изолованим телом од извесне величине споји. Светлење ове врсте нацртане су у слици 29 и 30. Слика31показује нацрт везе. Сјајност ове светиљке може се у доста широким границама регулисати тиме, што се промењује величина изоловане металне гглоче, која је са облогом спојенаС
Сд. 28.
Сд. 29.
Исто је тако ирактично да се светиљке, које су у слици 22. и 23. нацртане, тако расветле, да се оне са једном спроводном жицом споје са извором, а другом са каквим изолованим телом од извесне величине. У сваком случају изоловано тело служи за то, да ода енергију околном простору, што је то исто као да се жица повраћа. Исто тако је јасно, да се у оба ова случаја жице, место с каквим изолованим телом, споје са земљом. Експерименти, који буде највећи интерес у истраживаоцу, јесу јамачно они, који се врше са разређеним цевима. Као што се може очекивати, извор овакових брзо алтернисаних струја кадар је узб^диги цев на знатној удаљености, а светлосни учини су знатни. При мојим истраживањима у овом смеру покушавао сам да електромагнетском индукцијом узбудим цев. која је лишена свих
електрода тиме, што сам је учинио секундарном у индуктивном смислу, а кроз примарни обавијутак сам пропустио испражњене лајденске боце. Ове цеви начињене су у различитим облицима и могао сам добити светлосне учине, за које сам мислио да се могу приписати електромагнетској индукцији. Али брижљиво истражујући ове појаве нашао сам, да овако произведени учини бејаху више елекгро-статичне природе. Ово се пак може приписати тој околности, што је овај начин узбуђивања цеви веома раскошан, наиме. пошто је примарни опток затворен, то је потенцијал, а услед тога су и електро-статични и индуктивни учини веома смањени. Кад се употребљава индуктивни калем те се с њиме постуна онако као што је горе означено, то нема сумње да су цеви електро-статичном индукцијом тако узбуђене, да ту електро-магнетична индукција мало или скоро никаква посла нема. Ово је очевидно из многих експеримената. На пример, ако се узме цев у руку, а посматрач је близу калема, она се сјајно расветли и остаје такова без обзира на то, у каквом се положају она држи према посматрачеву телу. Да је то електромагнетично деловање, цев се би могла осветлити, кад је посматрачево тело између ње и калема, или би се барем њено светљење умањило. Ако се цев држи тачно над средиштем калемовим — а овај нека је у одељцима обавијен а примарни симетрично постављен према секундарном — то она може да остане тамна, али ће одмах постати јако светлом, чим ју мало на десно или на лево помакнемо. Не светли можда зато, што је цев у средини, него зато, што се оба калемова пола неутрализују, те електрични потенцијал ишчезава. Дајето електро-магнетично деловање, цев би најбоље светлила кад је у равнини, која иде кроз средиште калема, јер би ту елетромагнетични учини морали да буду највећи. Ако се лук успостави између полова, угасе се цеви и светиљке, које су у близини калемова, али одмах почну светлити, чим се лук прекине, и то услед дизања потенцијала. Ипак би електро-магнетични учин морао бити исти у оба случаја. —• Ставив цев на неку даљину од калема, или ближе једном полу — најбоље у једну тачку изнад калемове осовине — то ју човек може тиме да рас-