Prosvetni glasnik

ДВА ПРЕДАВАЉЛ. ВИКОЛЕ ТВСЛЕ

Сл. 33.

испражњење кроз куглице пролази, поред овега тога што је опток кратак. Ако се употреби велики индуктивни калем, на шипци ће се лако добивати чворови, који се могу опазити тиме што светиљке имају различите светлосне ступњеве, како је то насликано у сл. 35. Чворови нису никад чисто изражени, али дуж шипке постоје ипак највећи п најмањи потенцијали. Том је сигурно узрок неправилност лука између куглица. У опште, кад се горе означени нацрт премештања струје из високог напона у ниски упогреби, то се понашање испрекиданог испражњивања лако може да проучава. И чворови се могу истражњивати са Карђу-овим волтаметром, који мора да је добро изолован. Исто се тако могу Гајслерове цеви да расветле између тачака ове шипке. У том случају боље је употребити мање канацитете. Нашао сам за практично, да на овај начин

споји са земљом, могу се све остале жице без икакве озледе у руку узети, ма како да је висок потенцијал при кондензаторовим половима. При овим експериментима бејаше калем високог напона спојен са батеријом или алтернисаном струјном махином, да се кондензатор набије, но индуктивни калем може се и надоместити на апарат од друге врсте, који је кадар да даје електрицитет високог напона. На такав се начин и алтернисане струје могу претварати, и у оба случаја струјини ударци могу бити тако чести, како је само потребно. Ако струје, које кондензатор набија. имају један смер, аиште се да и конвертисане струје имају само један смер, онда би отпор испражњиваног оптока морао бити тако изабран, да немч осцилације. Радећи с таковим нацртима опазио сам чудновате појаве у узгредних етруја, које су занимљиве. На пример, ако савијемо дебелу бакрену жицу, као што је у слици 35. показано, а по овој нека се иомиче обична сијалица, то ће се сијалице засијати, кад

упалим сијалицу, па и Гајслерове цеви, које се могу помицати по танком и кратком металном грумену; овај се резултат на први мах чудноватим чини. У истини, што је дебља шипка (у сл. 35.), тим је боље по успех експеримента. Кад се употребљавају светиљке са дугачком и танком жичициом, опажа се да жичица од времена на време јако затрепти, и да је ово трептање најмање на чворовима. Трептању овом биће најпре узрок електростатичко деловање између жичице и куглиног стакла. У неким поменутим експериментима боље је употребити нарочите светиљке, које имају равну жичицу, као што слика 36. показује. Ако се оваке светиљке употребе, могу се видети још чудноватији појави, но што су досад описани. Светиљка може да

Сл. 34.

се остави попреко бакарно шипке и да се расветли, а кад се употребе већи капацитети, другим речима, мање Фреквенције или мање импулзивна узгредна вођења, жица може да се доведе до већег степена усијаности. Али ако се узгредно вођење повећа, може се таква тачка да достигне, код које кроз угаљ сразмерно мало струје пролази, него већим делом кроз разређени гас, или, можда тачније казано, струја се подједнако раздели између оба, у пркос огромне разлике у отпору, а ово би била истина, осем да се гас и жичица различито понашају. Тада се опажа да је цела кугла сјајно светла, а крајеви уводних жица постану усијани и често бацају варнице услед снажног бомбардовања; алн угљена жичица остајетамна. Ово је насликано у слици 36. Место жичица може се и једна јединажичица да употреби, која се пружа кроз целу куглу; у том случају појав постаје још занимљивији. Из горњих експеримената јаено је, да кад радимо са обичним сијалицама уз конвертовање струја, најбоље је узети такове, у којих су платинене жице једна од друге