Prosvetni glasnik

82

СВЕТЉЕЊЕ ЖИВОТИЊА од ХАРТИНГА. • Има много појава у природи, које су тако обпчне, даихје готово сваки човек на земљн неколико пута сам видео; друге напротив стоје у вези са одређеним местом на земљи, врло су ретке и мало познате пз личног посматрања. Таке појаве, саме ио себи такође обичне као и ирве, производе веће дпвљеље, готово се не верује онима, који веле да су их сами лично носматралп. Рецимо, на пример, путнпк прнча необразованом човеку тропског појаса, да нма земаља, у којпма вода у току извесног времена постане тако чврста, да се иреко река. залеђене воде, прелази с колима као преко најудобнијих мостова: таког путнпка ће зацело слушати са дивљењем, али ће се одмах и посумњати у истинитост приче. Што се нас тиче. чији је хорпзонат много већи п који одавно знамо, да се цела природа не може упоредпти с местом у коме живимо, такође ћемо сумњиво занихати главом за време причања људп, којн су впдели рибе, како лете као тице по ваздуху, снопове ватре, који се уздижу из брегова, нли целе варошп ншчезле у какву провалу. Ну има појава, које се — ма да нико од нас не сумња у то, да оне постоје — тако удаљују од обпчних, да свагда производе осећање дивљења, које је тешко савладати. У појаве ове врсте долази прпмећена и до сада још од чести загонетна подобност неких жнвотиња да светле. Без сумње је свпма нашим читаоцпма познато нз сопственог посматрања, да жпвотпњски и биљни предмети, нпр. мртве рибе, харнеле, труло дрво и т.д. понекад светле. Међутим моја је намерадаговоримсамо о светлости, коју дају животиње за време свога жпвота. 0 тој светлосној сили писали су п стари нриродњаци (Арпстотел, Страбо, Плиннје); само њпхова писања, као п многпх познпјих инсаца, тако су пзмешана са случајевима, код којих примећену светлост ннје могућно убројпти у светлост произведену од тих пстих жпвотпња, и свагда је потребно пспитати у колико такве приче могуиздржати строгу критику. Познато је, нпр., да очи многих четвороножних животпња, нарочнто које нрппадају роду мачака, имају вечером особигу сјајност. Бпло јељудп, који су то ириппсивалн правој светлости, која излазл из очију тих животиња, но тачније испптивање по-

| казује, да та сјајност очију јесте носледнца одбнјања светлости од других предмета. Унутрашња површпна очију нстих животиња наоружана је на угнутој задњој страни нарочитом кожицом, званом 1ау)е1ит, која има готово металну сјајност, а шпрока зеница пропушта много светлостн и увеличава одбијену површнну. Та се сјајност очпју никада не примећава у савршено тамној соби, већ само тамо, где има извесне колнчпне светлости, као на пр. ноћу под ведрим небом. Међу тнм има прича, у којпма се велп, да очи људи (код којих међутим нема 1ареипи-а) такође распростнру светлост. Сматрало се као чудо, што је Гаспар Хаузер, чпја је чудновата судбина обратила на њ такву нажњу, могао у тамп разлпковатн боје; на основу тога нре неколпко година, један доктор, којп је пмао да објаснп: зашто се чпнн да човек, ударен ноћу камепом у око, светлошћу која излази пз тог ока види онога, који је бацио камен, — пзразио се, да ја слпчиа ствар физиолошки могућна. Што се нас тиче, ни у колико се не устежемо рећи, да су такве прпче басне, п зато одрпчемо горе наведеним прпмерима важност. Ипак Факат, што је Гаспар Хаузер могао разликоватп боје у готово савршеној тами, доказује само да су његове очи постале н сувише осетљпве према светлостп, стање, открнвено још пређе код многих несретннх сужника, којп су, као п он, прожпвели много годпна у мраку. Што се тнче светлостп, која се јавља прнудару у око, или пак ири сваком другом јаком покрету извршеном близу ока, на пр. при јаком усекњивању, то се образовање светлости само чинн. Мрежаста очна опна долазн с тога у таласасто кретање, и на тај начин, као да доиста светлост улази у очи. Очнп нерв предаје кретање мозгу, п у оба случаја пронзводи једнак утисак: но разум, који објашњава утиске, дознаје да у једном случају узрок лежп ван очпју, ау другом уунутрашњостп ока. Савршено је другог реда Факат, који је саонштио доктор Сакс, проФесор медпцпне у Ерлангену у почетку нстог века о себи и о својој сестри. Обоје су били албини, т. ј. у њпховим очпма нпје било црнога пигмента, од кога зрак изгледа црн, а пмали су чудновату особину, да испуштају пз очију у извесно време светле зраке 1-27 с. м. дужине. Већпм делом је то бивало за време дубоког размншљања, чешће летн но знми. Самп пак нп у колнко нпсу за то знали, но као и други виделм су мрак тако исто таман. Та' особииа прпмећена је одмах наскоро после рођења, и њихова се мати