Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

зна, да међу љускарима или радима, где долазе крабе, раци, харнела ит.д.,имамногих, којиионекад светле. Нема много од тог времена, како је један холандски природњак, Снеден ван Боленговен, саопштио у скуиу ентомолошког савеза, да је на обали, близу Шевенингена, нашао животињу која светли, а долази у горепоменутп ред, на име ОгсћезЈда Ииопа, и да је та животпња имала моћда светли у току од 12 сати. Ред анелида је такође богат врстама што светле, а то казују и сама пмена: ^еге18 рћобрћогеа, N. носШиса; ну, не улазећи у подробностп што се њих тиче, обраћам се ка испитивању друге стране тог знатног појава. Мислим о светлењу мора. Ако светле искре, што лете ио ваздуху. производе дивљење код свакога, који је обраћао на њих [тажњу, то ће се дивљење зацело увећатп, кад се те искре угледају у сред елемента, којн смо ми још из малена навикли да сматрамо за смртног непријатеља ватри: усред воде; то дивљење, произведено необичним појавом, изражава се најбоље речима, којима га описују путници. Саслушајмо Перона. — „У вече, 13. Фримера, издржали смо буру; небо је било још покривено густим облацима; црни мрак је владао, ветар је јако дувао, а наша је лађа брзо просецала таласе. Наједаред се укаже у малом остојању широка површина ФосФорне светлости, која се простирала по мору, заузимајући пред нама велики простор. Тај иризор, у сред прилика, у којима смо се налазили тога тренутка, био је иоражавајући и величанствен, тако да је привукао к себи поглед свију. Сваки је хитао на кров у обе лађе, да посматра ту значајну иојаву. Наскоро стигнемо тај пламени део океана и дознамо, да је тај чудновати огањ произлазпо од многобројних животињица, које су по таласпма што се дизаху п спуштаху пливали у различној дубини п, како пзгледа, постојано мењали свој изглед. А доиста ствари, које се у дубини налажаху н мање беху примећене, представљале су велику масу која гори, пли боље, ве.шка огњена зрна, међутим оне што плпваху по површини. пмале су облпк округлих успјаних гвоздених прутића." Жпвотиња, која је привукла пажњу Перона и његових сапутника и њима је онисана, добилаје доста згодаи назив ругозогаа, огњено тело- Она долази у туникате и јесте на свој начин особита сложена. животиња, која се састоји из многобројних особа, (АбскИа), које удружене међу собом образују цев, на чијој се површини налазе брадавичасте израслн. Постоје још друге врсте тога рода; близак је њима по кроју род 8а1ра, који се такође састоји пгосвктни глдсиик 1894.

из груне животиња, и које такође распростиру светлост. Од зооФита или полина, који живе у мору, многи такође светле. Ну нарочито су многобројне врсте код рода РћузаНа (аса1ерћае — медузе). Многи тврде, да у извесно доба године н за време пријатних околности све те животиње без разлике имају способност светљења (Мајен; Јешолц). На послетку то се зна као сигурно за многе од њих. Такве су Р1шаИа или морски мехури, које мрнари зову иортугалским војним лађама, зато што се на горњој страни мехура налази врста чешља, који животиња употребљава као ветрило, да би се кретала помоћу ветра по површини воде. Даље, врсте Вегое и Ре1а§1а, а тако исто и многе друге, чији је број готово велики, да бисмо их све поменули. Прозрачне су као стакло, тако да их јесамо при дневној светлостп могуће разликовати у води; али у мраку свака животиња као да је окружена сјајом, и тада се крећу, као огњене лопте, по површпни воде п под водом. Додајмо још, да по речима путника број тих животиња у многим местима океана превазилази сваку верокатност, тако, како мала површина захвата мплионе њих—то тешко можемо представити себи утисак, који осећа путник, пловећи по том мору светлости. Тако је бдпзу острва принца Уелског капетан Финлејсон видео океан, који је имао изглед као да је покривен течним огњем растопљеног сумпора и ФОСФора. При тој светлости могао се чамац нриметити на растојању од неколико морских миља. Капетан Вандерве ми је саопштио, да је виђао тамних ноћи такво светљење мора, и да је могао читатп књигу, приближивши је води. „Нема кичице ни пера, вели други (Шулеклер), које би било у стању представити нам виђени призор. Око ноноћи је било тако светло, да је се могла и мува иа једрилу приметити. Небо је било црно као катран. Киша је падала као из кабла, и кад је престала, ишчезла је такође и светлост." Ове речи уиознају нас са особином, која се потврђује многнм другпм Фактима, т.ј. дакретање изазива светлост. Код морских животиња, као и код инсеката што светле, светлост невидимо свагда, већ она се појављује тек кад животиња буде надражена тако или друкчије. У овом су случају узрок раздражењу — кишне капљице: од надражења зависи такође нарочито јачнна светлости на тим местима, где је јако кретање таласа, прн чем изгледају као огњени потоци, са хиљадама светлих искара. 12