Prosvetni glasnik

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА

Ја ћу се у овај мах зауставити на оним Прејсовим писмима, што говоре о нама и ондашњим приликама код нас. Читалац ће и сам увидети важност њихову. Ну, пре свега, реч две о самом Прејсу. Син чешких родитеља, дошљака у Русији, Петар Ивановић Прејс родио се 1810. год. у псковској губернији. И ако му отац, свирач, беше сиромашан човек, Петру Ивановићу даде се прилика да сврши гимназију и да ступи у петроградски университет, који би такође свршио, да га мајчина Оолест не нагна да прекине учење, кад је био близу краја, у четвртој години. Год. 1828. начинише га учитељем руског језика у дорпатској гимназији. Његова жеља за изучавањем словенске Филологије, којом се стао занимати још у 1 3-ој години, нађе у дорпатској библиотеци, а поименце у богатим Еверсовим збиркама словенских старина, изобилну храну. Ту, у неуморном раду, проведе Прејс скоро десет година. Кад крајем 1837. год. министар нар. просвете запита Куратора петроградског округа, има ли петроградски университет каквог кандидата за катедру историје и књижевности словенске, кога би послао у иностранство, да на месту изучи свој иредмет, некадашњи Прејсови другови, а сада већ унив. проФесори, М. С. Куторга, Порошин, Калмиков и др., који знађаху свог лријатеља као неуморног радника, препоручише га унив. савету, а савет куратору као човека, најподобнијег да заузме то место. И ако се од кандидата на катедру тражио магистарски или докторски диилом (а Прејс као што знамо, није ни университет свршио), вера у његову подобност и огромно му знање беше толика, да му дадоше првенство пред осталима. Крајем 1839. г. Петар Ивановић отпутова у иностранство, а за њим, наскоро, пође и Срезњевски. У Кенигсбергу, где је први изучавао литавски, обојица се нађоше и опријатељише. „Ми се узајамно допуњујемо", писао је Прејс. Пут је водио кроз Германију, к лужичким Србима, к Чесима, па, преко Беча, на српски југ. 0 утисцима и доживљајима с њега, Прејс пише то проФ. Куторги Петроград, то самом Срезњевском, који се често растајао с њим, да што пре стигне у некоја места. Занимљива су та писма Прејсова 1 ). Прво што пада из њих у очи, то је велики ауторитет Вуков; она поново потврђују, да је отац наше новије књижевности био онда у Бечу једини капацитет, ком се се млади слависти клањали не само као научењаку, већ кога су поштовали и као Словенина здравих погледа и љубили као светлу личност. „Из Прага путујем у Беч, пише Прејс Куторги, 12. јануара ') Сва иисма, о коЈима ћемо говорити, штампана су у трећој и четвртој свесци Ш. Ст. за 1891. год.

1841. год., и не мислим се у њему дуго задржавати, ако не нађем Вука СтеФановића, Ако је он тамо, морам се с њим ближе упознати (ближе соптисЂ). Можда ће ми поћи за руком да ми он да неколико часова (сигурно из српског и бугарског). Уз то, нико не зна Србију и Бугарску тако лено као Вук. Треба се зближити и с Копитаром, кога. на своју искрену жалост не могу иоштовати, до ли као научењака«. У то време Вук се спремао да путује по српском југу. Срезњевски, који се већ онда бавио у Бечу, предлаже Прејсу да путују заједно с Вуком. „Шта може бити, одговара му Прејс из Прага 22. Фебр. 1841. год., дивотније од тога што нам предстоји ? Као да нас небо воли: или зар могућност за путовање с Вуком није небесни дар ? Вук је огријано сунце, српске песме — Илијада нашег времена, српски језик — дивота над дивотама (прелестБ прелестеб)... ШаФарик, добри ШаФарик, оборио главу и замислио се. „Нисам, вели, расположен, јер не могу путовати с вама а . Могу мислити, како је у тај мах осећао тежину прилика, бреме судбине". Кад је Прејс стигао у Беч, Срезњевски је већ био отпутовао у Загреб. У писму од 22. марта Петар Ивановић извештава свог пријатеља, да много „проФитира" код Вука у српском језику; на крају пак писма налазе се ови редови Вукови: *Ево вам иоздрава и од мене. Ако Бог да, састаћемо се у Тријесту 1. маја, иак &емо за остало видјети, као што вам иише г. Преиз. Поздравите ту аријатеље и кажите им, да Ке ијесама. тамо скоро бити. ■. Вук. а Заједно с тим писмом, Надеждин 1 ) пише Срез њевском: »Вук хоће да иде у Трст 1-ог маја по н. ст. и тамо ће чекати на нас, да заједно путујемо у Далмацију, Ц. Гору (можда), Босну и Србију 11 . Опширније о читавом путовању, сигурно после дугих разговора с Вуком, извештава Прејс свог пријатеља проФ. Куторгу у Петрограду, писмом од 29. марта, овако: „Мој план, који сам саставио у Прагу, да путујем из Беча у Крајину, Загреб, Земун, а одатле лађом у Бугарску, почео се још тамо рушити, кад добих из Беча писмо од Срезњевскога, у ком ми јавља, да би се дало путовати заједно с Вуком Караџићем. Можеш мислити, како се сматрах срећним, добив такав одговор. Написах Срезњевском: Путујемо I Беше утаначено, да првог маја будемо у Трсту, оданде на острва, по Приморју, па у Црну ') Види о Надеждину у мојим реФератима из Пипинове Етнографије (Просе. Гласник за 1892. год., стр. 386Ј.