Prosvetni glasnik
60
времену, падежу, њнховој употреби и значеву на разним местпма, и о свем томе умеју себи дати рачуи према ономе што су у граматицп учпди. У ред, дакде, таквих бележака, које би могле и изостати, додазе ове речи и Фразе: ипсИ^ие са свих страна, (1Љег I сари*; II). оШггпдеге обавезатп, задобити (Ш). I сар .УШ)сггсИег „од придпке" (Иђ. II сар. II). питего ,на броју" (Иђ. II сар. IV). рег преко и §еп1епИа оддука (Ш). II сар. X). ,ргаезГ(Мит посада (1Љ. II сар. XXIX) сопзтит ратни савет (1Љ. III сар. III). (МзсгрИпа запт (Ш). IV. сар. I). орргеззг савдаданп (1Љ. IV сар, XV). аецигпосИит равнодневница (1Љ. IV сари{ XXXVI). НгЂегта Ирска (1Љ. VI сар. XIII). ргоргЛзагс одбити (1Љ. VI сар. XV). (1е1ес1аг( ужпвати, ГтргиЛепИа гдупост (не:знање), ргопе нагнуто сотр1ехиз пт.д. ратаИт ап р1атсгет гелкЂаГ подако је у равницу предазио (1Љ. II сар. VIII). гп јгЛе акцие атгсШа аИситз сззе, битп с кпме у верпоме пријатељству (1Љ. II сар. XIV). гп оепаИопЛиз зип1 проводе у дову (1Љ. IV сар. II). д,е рггпсграШ соп1еш1ип1 агниз оружјем се боре о првенство (1Љ. VI сар. XIII). <1е1ггтеп1ит гитепГогит ас зегоогит губитак у стоци (коњма) п робовима (1Љ. VIII сар. X). с1е зигптгз геЂиз о најважнијим стварпма. дгасгогет зеп1епИат ргопипИаге строгу пресуду пзрећн; (гЛет зегкаге одржати реч; 1ап1ит (ИдпИаИз 1гЊиеЂа1 тоднко важностп прпппсиваше ит.д. нт.д. Исто тако има неких места, која су могда остати без објашњења добра, где дакле није бидо тграве иотребе удаљавати се од датинског израза, јер и у српском од речи до речи имају добар смисао. Таква су нпр. ова места: датински текст: протумачено : а може остати:
датинскп текст:
иреведено:
а боље је:
8г АеАиГз заИзј'асгап1 Ле (1Љ. I сар. XIV). 1п апдиз1о еззе (1Љ.11 сар.ХХУ). Ојиае дгаигззгте ај'Шс1ае егап1 (1Љ.П сар.ХХХ1) Противно овоме пма неких места, која преведена буквадно (од речи до речи) не одговарају правпм српским изразима, те их треба протумачнти нрикдаднијим изразима. Тако нпр.:
„ако се намире с Едуанцпма за;" здо стајати: „које најгоре прођоше:"
ако Едуанце за| довоље (Е - има Даду зад.) бити у теснацу ј (Фигуративно): које беху најгоре оштећене;
геИпдиИ апгтиз (аЦт) (1Љ. VI сар. XXXVIII). гесер1аси1а аЛ с1е1гасЛапс1ат ттЦат (1Љ. VII сар. XIV). апорив схсиЂаге рго ГезИтопго (Исеге (Пћ. VIII предговор) зепаГиз [гедиепз (Пћ. VIII с.Е III)
„пекога осгави свест." „прнбежиштеизвлачењу одвојне обавезе." „код грађења бднтп;" „исказати при испитусведока;" .већина сената"
неко изгубп свест (обезнанн се); прибежиште онпма, који се изваче од војне обавезе; при грађењу настојавати; исказати као сведок: сенат у пуној седници;
Остаје ми још да пзнесем своје прпмедбе у погледу на чистоту самога српскога језика, јер налазим да треба и у том погледу по нешто исправпти. Тако у бпограФији Цезаровој, у 18-том реду одозго налази се обдпк „даеајдКи" а треба дајуКи (3. лпце множине од глагода даватп гдасп дају). Даље у објашњењпма:
латински текст:
објашњено :
а треба :
егиз по1ип1а1е (I сар. VI).
,с његовом зволом:"
до-
песеззаггат гет . „нуждом нагнан
соасЛиз (1Љ сар. XVII). рег јг<1ет (1Љ V сар. XXXVII). (1е 1осгз зиттгз (1Љ V сар. ХЕ1\ Т ). соИЊиз сггситое1п (1Љ. VII сар. Х1Л Т ). пои (Јеригззе г>гге&зеАсопз1ап- Иат (Ш). VII с. Е. IIУ) (а/.сез (1Љ. \ II сар. XXII). а1сез (VI сар. XXVII). игиз (VI сари1 XXVII). аезГиз (III сХП).
ту ствар:* „на вери;" „о нрвенство у рангу;"
по његовом одобрењу (јер „дозвола није српска реч); нуждом нагнан на ту ствар; ,-,на веру" (адвербијадно); о првенство у чину (звању);
Т јашиги окобре- уххати око оре-
жуљака; „да јеимада. снагеанијеимада „дурашности";
жуљака; 1 ) дајеимадаснаге а није издржљивости; „?а1сез су гвоз- Iдеие, налпк па срп, кваке:" „лош' ; (слабопозната реч); „тур" (сдабопозната реч); „сдека" (сдабо позната реч); „Цезар оддазп по војску." „Цезар кара војнике;" „по пићу храну:"
и
су гвоздене чакље. надик на срп; северниједен (обичннје); дивљи во, бик, (обичније); придив (пдима, обпчније); Цезар одлазп за војску (обич.). Цезар кори војнике; за сточну н људску храну.
раМаћпп (4 (гитепГаГит (зир) VIII с.Х. х ) Овде је соШБиз аблатив. с тога: јахатн у наоколо око брежуљака. г ) Ових речи нема у Цезаревом назначеном месту.