Prosvetni glasnik

470

П11СМА 113 ПЕ'ГРОП'АДА

„(11е го1:ће, Паттепс1е боппе", и поиово не ва скрсие и песма и љубап, и нада и вера. * * * У граду је друкче. Ове летње и пролетње сеоске светковине замењује руским великнм местима празник над празницима — Пасха. Свуда му се раДУЈУ. ну тешко да је радост игде толика, као у Петрограду. А како и д;| не буде! Зпма вас је била иуннх шест месеци, очи вам ишчиле^е од снежне бе.шне; мразеви од 30 степени ишарали вам по окиима гр;ше, које се не краве по неколико недеља, па не видите ништа на улицу; хладноћа је тако јака, да на раскрш!'.има горе ватре, да се нролЈзпици мало огреју. Дана скоро и нема, треба непрестано радити нрај светиљке. Ветар Фијуче, мећава неда ока отворнтн; или се лено однекуд изглаче опи идијотски зимски облаци. застру видокруг, па кад се по М( сец дана сунце не појави, чини вам сс да је се чнтаво небо заледело, да је дошао смак свету, те почињете роптати: ваша јужна [-азпеженч природа проклиње и себе северну Палмиру, и онога, коју је замислио у тој проклетој клими, где треба шест месеца носити бунду, три — ићи у зимском капуту, а три — скапавати од врућине. Двоструки прозори не само што су целе зиме затворени, већ су облепљснп кигом, да студен не прсбије кроз пукотине. Вома ]е мало ваздуха, тто продире кроз оно мало окро које се даје отворити; непроветреп, димљив, тежак зрак дави вас, наводећи сињи чемер на душу, и тада, као у дивном сну, излазе пред вас напш лепи крајеви. Ох, како жељкате питомо поднебље њихово — сурови Север научио вас је ценити и љубити своју иостојбииу. Сваког нашег младића, који је на цени. треба послати на једно три године овамо, у овај мртви крај, па кад поноро стане на прву стопу српске земље, нашће и целиваће је као добру мајку, благосиљајући Провиђење, што је увело наше витешке претке у гај рај земаљски, који ми хоћемо да претворимо у пакао. Како да вам се у таким при.шкама не надимљу груди од радости, кад само помислите да је Ускрс на прагу. II ако је петроградско пролеће грђе од наше зиме, и ако чак овако позне Цветне недеље нећете видети листале врбице, већ само цицамацу, нпак сте усхићени, јер вам Пасха наговешћује, да ће синути топлији дневи, да ће се вртови зазеленети, а умилно певање живолазних птичица да ће заменитн гадну дреку северних гавранова. Ено, новине већ јављају, да је у врту шумарске школе зацветала љубичица, и ви отварате широм прозоре, да се зрака надишете и јарког сунца насунчате.

Страсне недеље отворша би их домаћица п без вас, јер је то седмица чибукања, иајања и рпбања, време, кад Петрограђани истресају на улицу сву прашину, што је у току дуге-зпме пала на завесе, диване и па меке наслоњаче. Али није доста пшчистити само станове, већ треба и чисте душе дочекати светли ускршњи празник, и људи врве у цркве, као ваљда нигде у свету. Храмови не могу да приме на бденије све те побожне душе, и огромне гомиле стоје под голим небом, запремивши читаву улицу. Тај народ споља нити тшди свештеиика, нити чује јеванђеље; њему је доста, што смпрепо држи свећицу, и што се крсти, кад п опи унутра. У њиховим црквама нема столова, као код нас, запара и задаја од многих свећа така је, да морате пасти у несвесг, а Рус ту стоји три до четири часа шапућући молнтве, крст. ћп се и метаиншући. У деСетом часу, кад је бденије свршено, видећете редак, живописан прпзор : свег се враћа са молитве носећи улицом запаљене воштанице; да се пламен не утули, свак је начипио око њега округао заслон пз чисте, беле хартије, па се жури да га донесе до куће, те да њиме припали кандиоце пред иконом. Тај лепи обичај подсетиће вас на оно, што прича Дани .10, »игуман све руске земље", који је скоро пре осам векова бпо на велику суботу у цркви Васкрса Христова. у Јерусалиму. У великом олтару, казује тај побожнп монах родољуб, служило је латинско свештенство, а православно је се налазило над Гробом Господњим. Свети Гроб беше запечаћен царским печатима •); у цркии није горела ни једна свећа; верни пролеваху потоком сузе, сећајући се грехова својих и говорећп у души својој: Егда моихЂ ради грдховг не снидетг Духг Свнтин\ За време службе епископ и ђакон приђоше у два маха Гробу на врата, алп светлост се не показа. А кад наста час девети и запојаше Господу аевамо, долете од једном мали облачак са истока, надви се над непокритим врхом црквеним, про.ш дажду- на свети Гроб, и одмах засја свеглост на њему. Еинскоп уђе у гробницу са још четпри ђакона, н узев свећу од Краља Балдуина, запали је с кандила, које је божја благодет сама ужегла нл Гробу Христову, а с краљеве свеће прппали сав народ своје свећпце и радосно их понесе кући, чувајући свети огањ да се не угаси од ветра 2 ). Субота је, вече је, седми је час Вредне редуше журе се у кухињи, да све што лепше испадне. 1 ) У то време, почетак ХП-ог века, св. Земл>а беше у рукама кротоносаца, а у Јерусалиму владаше Балдуии. -ј Хожден 1е игумени Дашила вг Свлгу и Земло- (Споменнк Х11-ог века).