Prosvetni glasnik

17

откупи, и да се може употребити за поклањаље ученицима средњих п основних школа. Савег је, по усмену реФерату неких својих чланова, којп су овај спев разгледали, оддучио: да књига г. Мусулина није подесна за поклањање учевицима о годишњим испитима, п нрема томе да се не може ни откупити. VII. Прочитано је писмо г. Димит. С. Јовановпћа, директора и ироФесора II беогр. гимн., којим извештава Савет, да се не може примити прегледа књиге: „Историја света" од Иловајског, превео Д. Дукић, којамује Саветском одлуком била посдана на преглед и оцену. Савет је примио овај пзвештај к знању и одлучио: да се на место г. Јовановића изабере за реФерента ове историје г. д-р Мпх. Р. Ноповић, предавач I беогр. гимназије. VIII. Г. Јевр. А. Илић, редовнп члан Глав. Иросветног Савета, реФерује о жалби Милоша Красојевића, стараоца Фонда пок. Впћентија владике, који се жално што се из овога Фонда школује неки питомац у Русији, и нрима месе .чно по 72 динара. РеФеренат вели, да је нрегледао све акте о овом питању, па је нашао: 1., Да се у Русији, у жпвописној академији школује о трошку Фонда нок. владике Вићентија Милутин Марковић. 2., Да су два тутора масе нок. владике Внћентија, и то: г.г. Ђорђе Ђорђевић, пређ. проФесор Вел. Школе, и Јован Ђорђевић, трговац, писменим актом изјавили Гл. Просветном Савету, да је Милутин Марковић рођак пок. владици Вићентију, те је на том основу Милутин нзабран за питомца нладичинога Фонда; 3, Да је Милутин већ бпо у Русији у сликаркарској школп, кад је ио молби тутора, г.г. Ђорђа Ђорђевића и Јована Ђорђевпћа, изабран за гштомца; на како сликарске школе нема у Србији, то је М1Јлутип морао остати у Русији и даље; 4., Да је трећи тутор, г. Милош Красојевић, протествовао и 1892. год., што се Милутин Марковић школује ван Србпје, противно тестаменту иок. Владике Вићентија, и штоје Марковић изабран за питомца. а није рођак пок. владици. С ногледом на то, што у Србпји нема сликарске школе и што се држало, да је Марковић при крају свога школовања, Гл. Нросветни Савет одлучио је: да се Марковићу продужи давање блацросветни гдасник 1895. г.

годејања н даље, док не сврши школу. А да се не би слични случајп поновили и да бн се избегао утицај тутора, који се међу собом не слажу, јер док двојица тврде, да је Марковић рођак пок. владпци Вићентију, дотле трећи тутор, г. Красојевић то најодсудније одриче, Главнп Просветнп Савет одлучио је, да се пропишу правила о избору и падзору питомаца поменутога Фонда, те да се нађе јача гаранција за испуњење последње воље пок. завештача. Правила су та прописана и публиковааа у „Срп. Новинама." А да би се решило питање, да ли Милутин Марковић може остати п даље пнтомац овога Фонда, реФеренат, г. Илић, велп, да је он, као изабрани надзорник питомаца Фонда нок. владнке Вићентија, писао у Русију и тражио извештај о Милут. Марковпћу, па ће најдаље до Божића о. год. реФеровати о том Главном Просветном Савету и ноднетн предлог за коначно решење овога питања. Савет је саслушао реФерат и одлучио: да се реФерат у свему усвоји. IX. Прочитаии су иисмени реФерати г. г. Ж. Ноиовића н д-р Ђорђа С. Ђорђевпћа о књизи „Сриека граматика за I раз. гимн.", од Љуб. Стојановића, проФесора. РеФерат г. Поповића гласи: Главном Просветн<ш Савету. По одлуци Савета, донесеној на 586. састанку прегледао сам снис г. Љуб. Стојановића, „Српска Граматика за I разред гимназије." Мишљења сам, да би се то дело могло од писца откупити и о државном трошку штампати за школску нотребу. Грешке, што су се писцу овде онде очевидно у брзини ноткрале, биће без сумње при прештампавању овога списа спажене и уклоњене. За преглед овога дела не тражим хонорара, а послани ми прпмерак враћам Савету, јер га други реФеренат, г. Жив. П. Симић не прима. 24. маја 1894. год. у Београду. Ж. Поповић нроФесор. РеФерат г. Ђорђевића гласи: Главном Просветном Савету. Према акту Глав Просветног Савета СБр. 26.. од 26. априла о. год., част ми је иоднети оцену 0 књизи Љуб. Стојановића , Сраека Граматика за I. раз. гимназије ." Раније не написах свога суда о њој с тога, што недавио добих само дело. И 3 / / Л I