Prosvetni glasnik

22

ном проФесору Велике Шкоде и једнои проФесору средње школе, које би Главни Проскетнн Савет кандидовао, или на други који начин? 3.) Како би требало одређивати награду писцима уџбеника, да ли за поједине табаке, као што је до сад практиковано, или одсеком, за цело дело, или на други којп начин? 4) Шта би се могло још у течају ове школске године учинити у погледу на поправку уџбеника, пре него што се утврде нови стални програми за предавање појединих наука? Министар аросвете и цркв. иослова, Љуб. Клерић с. 1\ Савет је одлучио: да се сва ова нитања хектограФишу и пошљу свима члановима Савета на проучавање, па да се доцније ово питање у Савету претресе и расправн. VI Прочитане су и примљене накнадно теме за ироФесорске гшсмене саставе : за зоолошку групу од г. г. д-ра Мил. Јовановића—Ватута и д-ра Ђ. Јовановића ; за „Нацртну геометрнју" од г. г. Капетановића и Ст. Давидовића, и за „Ботанику" од г. Ст. Јакшића. VII. Прочнтано је иисмо г. министра присв. н цркв. послова од 4. ов. мес., ПБр. 22684, којим се шаље Савету на оцену акт директора крушевачке гимн., којим се шаље молба г. Г Б. Рокнића, проФ., који моли да изменп у нечему наставни програм рада из Физике у VII и VIII р. п нз математике у III и IV раз. гимназије. Савет је одлучио : да молбу г. Рокнића треба усвојпти и према њој издати наредбу за све средње школе. VIII Г. Јевр. А. Илић, про®., као надзорннк Фонда нок. владнке Внћентија, реФерује о свима фондовским нитомцима. Даље реФерује о Димитрију Којићу, ђаку трговачке школе, и нрема реФерату г. Илића, Савет је одлучио : да му се одузме благодејање, које је до сада из овога Фонда примао у тридесет дин. месечно, пошто не испуњава погодбе прописане правилима за питомце овога Фонда, и да се о овоме г. министар известн. IX Г. Јевр. А. Илић, реФерује о молби Драге Радовановићеве, учитељице, која је молила да јој

се неке године застуиничке службе урачунају у године привремене учитељ. службе, и да јој се према томе донустн да полаже практични учитељски испит. Савет је, према реФерату г. Илића, одлучио: да се молитељици не могу уважити год. застунничке учитељ. службе пре нспита практичног, а све време после испита, што је провела и као привремена заступница, може јој се уважити. X Прочптан је писмен реФерат г. д-ра Јов. Цвпјића, нроФ. Вел. Школе, о глобусу од пок. Анте Алексића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Сегментн глоба покојнога А. Алексића, које његовн сродницп нуде на откуп министарству просвете, имају ове незгодве стране: 1. Арктичка, а нарочито антарактичка, област нетачно су представљене по неком старом глобу, на којем нису била унесена новија истраживања. Нису ни наговештене ниједна од антарктичких земаља (као Грахамова, Александрова, Уилкеова. Ендербијева). Са глоба се у школи, између осталога, ваља да види распоред копна и мора, о томе овај глоб за крајње делове земљине површине неће за то давати тачну представу. 2. Није вођен рачун о утврђепој терминологији географској, нису усвојени ни најобичнији термини. који се у школи употребљавају, те зато на овом глобу стојп: Вел. Пучина место Вел. Океан (пучина је нешто са свпм друго), равнигел, сверни и јужнп повратни круг, предгорје и гребен (место рт), Давпдов, Магеланов игд. пут (место отока, пролаз; пут, у овом смнслу, ннје геограФски термин). 3. Имена су погрешно транскрибована, где год је требало шта решитн, а често има и таквих погрешака, које су необјашњиве. Тако пише на глобу: Селон (м. Цејлон), Алајти (место Алеути), Сетлау, Фичп, Гвлберт, Шатам итд. На послетку има много и штамнарских погрешака. Техничка је израда добра и сегменти су доста чисти. Глоб је за средње школе врло потребан. У некима од њих видео сам да се наставнпци служе страним глобом, који ио тачности није измакао од овога Алексићева; на њима је још страна номенклатура и терминологија, и, преводећи их, не морају их сви паставници тачно превести. Страни глобуси, који се гдегде у школама употребљавају, имају, дакле, и све незгоде Алексићева глоба.