Prosvetni glasnik

РАДЕзА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

II алинеја упућује аа 441. 441 I алинеја одређује се Сус1атеп са својим специјама. (Опет грешка, јер налазимо: , чауруца округла, распада се на 5 капчића", а пошло се од 439д , где „чаурица пуца поклоицем!?") II алинеја упућује на 442 442 II алинеја: „Круница у грлу раширена, често са кратким иарашћајима (в. бр. 444) — Рпти1а 1ј." Под бр. 444 налазимо између осталог: „ чаурица .... а расиада се врхом на 5 зубаца ." Рпти1а К са својим специјама. Из овога, што наведосмо, види се, да у разним алинејама, које се односе на једну и нсту биљку, плод пуца на 3 разна начина: „на 5 луаина" (капцима), иоклоацем са 10 зуачиКа (!) и најзад на врху са 5 зубаца (опет капцима). Сем тога полазимо са дијаметрал^о противних одлика, и одређујемо један и исти род. Најзад нити једним нити другим путем везиван.ем карактера не долазимо до бр. 444. но простом вапоменом: „в. бр. 444", која се на оба места налази у загради. Ово изгледа, као да је овај род са својим снецијама добро дошао, да се нопуни место, те да и под бр. 444 буде нечега! Одредба овог рода на овом месту иросто је уметнута, а требада је да буде под бр. 439. Даје тако учињено писац би био сачуван од нове грешке и контрадикције. Сличне оваке противуречностн у току одредбе једне и исте биљке, наћи ћемо нри одредбн бМегШз топ!апа К: ,542 Прашници (2 дужа и два краћа) и стубићи скривени у круничиној цеви 543. Прашници и стубић или бар стубић вири ван границе 546 " Првом алинејом одредићемо н. нр. 8к1егШа, а другом Еатшт. Тако ћемо везивањем: 542 х —543—543 п —544 — 544 и —5 \ 5 доћи до овог последњег броја, где прва алинеја одређује: Маггићшт са својим специјама, а друга 81с1егШв топ1апа 1 ј . Пођемо ли обратно овоме, т. ј. другом адинејом бр. 543, дакле: 542 п —546 п —548 п —549 ц —550 ц —570 г -571, где налазимо:

3 1

,571 Прашници п стубић у круничиној цеви скривени .... (Маггићшт и ВМегШв) • • • 545 Прашници или бар стубићи вире из круиице 572 Из наведеног види се, да су одлике под бр. 542 и 571' истоветне, а пошто су истоветне, то не треба да се понављају. Друго, полазимо од алинеје (542 п ), која нам одређује биље, где прашннци и тучкови могу и да су скривени, а могу и да вире!? Да ово није случајна грешка види се и из тога, што нод бр. 544 налазимо оно, што се већ налази под бр. 542 и 571, а то је: ,554 Прашници и стубић у круничиној цеви скривени (в. бр. 545 и 557) ЗМегШз Б. Прашници вире из круничиних грма и види се 555." Ово иод 554 добили смо везивањем следећих одлика: 542 д —546—546 п —548 —548 п —549—549 п —550—5501—551 —551 п —552—552 п —553—553 п —554. Еад је ово овако, т. ј. кад нам је остављено на вољу да пођемо од прве или друге алинеје, па да дођемо до тражене биљке, онда какве су то одлике у појединим алинејама за поједине биљке или за групу биља, каква је то анализа!? Из ово неколнко наведених примерака може се сваки врло лако уверити, да је и ужа класиФикација нетачна и погрешна. Овоме би се могло додати још и то, да писац каткад описује једну и исту биљку са два разна имена не обзирући се на то, да су то синоними. Да резимишемо : Дело г. Црногорца ,Ботаничар" не би било ништа друго до нова Флора Фанерогамског биља Србије. Та Флора би требало да обухвати критички проучено и описано све Фанерогамско биље, за које се зна да у Србији расте. Оваква Флора, која би обухватила не само оно биље, које се налази у делима д-ра ЈосиФаПанчића и д-ра Саве Петровића, него и оно, које помињу млађи радници на овом пољу, била би од врло велике користи за проучавање Фанерогамског биља наше домовине. У ,Ботаничару" пак, не само да нема ни помена од бпља, које је по смрти д-ра Панчића и д-ра С. Петровића нађено у Србији, него нема неколико биљака, које су у досадањим нашим Флорама описане, а шта више, у овом делу нема ни многих