Prosvetni glasnik

извештаји изасланика на испитнма

Овако како сада наши богословци живе без интерната по кућама, где им је јевтиније, лако се могу покварити, а никако васпитати. Од такога је живота, очевидно, морална штета не само лично њима, него и народу, кад му позније буду духовнп пастирп и учитељи. 2. Да се установи ученички богословски фонд од редовнијех п добровољнијех прилога по примјеру Фонда великошколаца, пз којега би се давала припомоћ добријем а сиромашнијим ученицима, којима државна помоћ не достиже. 3. Да се што скорије сазида пова богословска зграда, јер је садашња: тијесна, трошна, влажна п убитачна по здравље ученика и наставника. Зидање нове зграде не би пало на терет држави, јер има фонд за то до 300.000 динара. Разумије се по себи, да нову богословску зграду ваља сазидати по најновијој системп школских грађевина (интерната), у којој би и књижница заузела угледно мјесто, која се с године на годину множи. Нову богословску зграду ваљало би подићп намјесту гдје је сада, зато: што је блпзу саборне цркве и Митрополита, којн је врховни надзорник богословије п наука у њој; што би богословци имали прилике да гледају свечане архијерејске службе; што би се навикавали на црквену велико љепност, и што би имали прилике да гледају како се врше сви обреди наше источне православне цркве. 4. Да се наставни план за богословију од 1887. год. прерадн и подеси по садашњој наставној богословској потреби, јер је овај непотпуи и ' у многом неподесан. 5. Да се по новом наставном плану израде и ' утврде програми из наука, које су одређене да се предају у богословији. 6. Да се методично израде уџбеннци по тијема наукама и сви штампају. 7. Да сваки наставник предаје науку, у којој је стручан, и да му се другом не замењује, укојој није стручан. 8. Да се сврати већа пажња на нравилност српскога језика у богословији. 9. Да се основно богословље предаје у богословији. 10. Да се боље чува авторитет богословскога ироФесорског савјета, н. пр.: кад једногласно искључи којега ученика на свагда из богословаје пт.д., тај да се опет не враћа у њу ничнјом влашћу нп протекцпјом; јер то нонижава авторитет ректорски и проФесорски и слаби дисциплину и морал у богословији. Крајња је потреба, господпне министре, да се ова једина богословија у краљевини Србији уздигне на внсину, с које бп интенсивнпје свијетлпла догматичном науком, јеванђелскпм моралом ц српским родољубљем у народу и држави српској. Добра воља п споразум с отачаственим архијерејскпм сабором може све учинити. .1ијепо Вам захваљујем на повјерењу којим сте ме одлпковали за овај ноеао. 10. јула 1894. год. У Биограду. Понизаи Н. Дучић с. Г. архимандрит

II. Извештај надзорника беогр. Учитељске Школе, г. д-ра Војислава Баки&а, проф. Вел. Школе: I осиодине Министре, Према акту г. Министра од 7. маја ове год., ПБр. 6543., част мп је поднети госнодину Министру овај извештај о стању Београдске Учитељске Школе на крају 1893Ј4. школске године. Ово је 24. година, од кад ова школа постојн, п на јесен почпње 25. школска година, те ће дакле школа до године славити 25-годпшњицу свога рада и живота. До сад је свршило ову школу и полагало учитељски испит 760 учитељских кандидата; до године ће свршити око 40 кандидата, п тако ће дакле оиа учитељска школа за % века дати 800 спремних учитеља српској држави и српском народу, а то је готово ноловина укупнога броја садашњега учитељства. Утицај ове стручне школе познаје се одавна у нашим основним школама, јер сви надзорници I основних школа тврде, да се основна настава за 10—15 последњих година знатно разликује од пређашње, и да опа непрестано напредује. Тај утицај био би још већи, да се и даље одржавала духовна веза између Учитељ. Школе ињенихбивших питомаца и даје било сталнога стручнога надзора над основним школама. Ну и ако је основна настава ненрекидно напредовала, не може се то исто рећп и за Учитељ. Школу. Раннје интернатско уређење њено беше повољно за ученике нарочито с материјалне стране; доцније повпшење учења од 3 године на четири године беше корисно с наставне стране; а поновно свођење учења на три године беше штетно у наставном погледу, јер остали су исти наставни предметп, као и пређе, и они су предавани готово у истом обиму, као н онда, кад је школа имала четири разреда, те је с тога успех морао бити слабији.