Prosvetni glasnik

Шумарство онет спада у са свим другу струку и нико га на свету не рачуна у — ратарство, сем ако би се ендпкдоиедички предавало уз пољопривредне предмете, у са свим засебну грану. Да деФиниције нису тачне, види се из саме књиге, на пр. одељци: „б рање и уиотреба во&а (стр. 91) и „берба инегавина " (стр. 108), говоре, први: о јабуковачи, пекмезу, сушељу воћа; други: о справљању вина и његовој нези — а то се нс слаже с деФиницијом, да су то радови, који само ироизводе корисне биљке. У „општем делу° на нрвом месту већ имамо поправљену деФиницију, па п назив читаве прве групе „пољске привреде." „Задатак је ратарству баштованству и ливадарству: ироизвођење иољских и баштенских усева и ливадске траве. Плодови и ироизводи ових уиотребљавају се иоглавито за израну људи (и стоке); а многима се, у ирерађеном облику или као сировина, иодмирују различне другв иотребе живота и рада људеког." Сад се „производња биља" зове већ ратарство илп се идентиФицира са том граном, а колпко је и ова деФиниција тачна, а за децу разумљива и јасна, може сваки оценити, ко само пажљиво подвучене редове прочита. За тим избележен је напред: „I. Општи део" а из целог дела не види се одакле почиње II., сигурно носебни део, нити ће то деци бити јасно. Према даљој подели а у садржају и обележавању одељака може се мислити, да је цела ова књига само ,1 Општи део." Па онда се не говори ни оним редом, ни под оним називима, који су у уводу изложени и усвојени, већ после је са свим друга и опет произвољна подела. Нема нигде обележено где настаје а где престаје: ратарство, градинарство (већ ту искрсавају одељци: башта и гајење важнијих баштенских усева) п т. д. Врши се са свим произвољна мешавина одељака и појединих пољопривредних грана — а то, чини ми се, није ни мало „методички" и „дидактички." Види се замука и намера пишчева, цошто је једном одступио од усвојеног реда и начина излагања појединих нољопривредних грана, поштоје напустио и своју поделу, да у првом општем делу издвоји и заокругли све нослове и предмете, који су општи за све гране — н за ливадарство и баштованство, за ливадарство и шумарство, за виноградарство и воћарство; али му то није пошло за руком, јер је просто немогућно завести систематику или методику онде,где је нема п не може бити. Писац је, види се, ако се одбије на ошипку учињена погрешка, да се ничим не одвоји тај из-

двојени његов општи део, трудио се да у њему издвоји све оно што би било опште; ту рачунам одељке: Познавање земље. — Поправљање земље. — Обрађивање земље. — Сејање. — Заливање. Неговање усева. — Жетва. — Вршење (зар није боље „вршидба"). — Смештање плодова (зимнице) — Ђубрење. Цео остали свет ове одељке разрађује у општем ратарству и онда оним природним редом, којим се поједини послови и на имању, или овде њиви, отправљају и врше. Да се п писац држао тога реда, не би му одељак о ђубрету дошао после свију одељака ошптег дела, но тамо где му је прародно место: пре се ђубрп, па се онда и сеје и жање. Због тога је и измешао ноједиие радње — „заливање" долази пре „неговања усева", а оно је требало да дође у одељак: „поправљање земље", јер му је тамо пре место, ако не би дошао у градинарство, што би имало више смисла. Одељку „Ђубрење" место је у одељку „Поправљање земље", али ппсац је и овде пао у погрешку многих других писаца, да „крчење, разоравање и ограђивање" рачуна у иоирављање земље, бркајући немачку реч „ТЈгЈзагтасћип^", што значи — сиремање земље или сирема за зираКење земље, с амелиорацпјама, физичким поправљањем земље, као што је исушивање. Паметније је било усвојити одељак: „поправљање земље", па ту да дође физичко (псушивање, мешање разних врста земаља итд.) и хемиско поправљање или удобравање земље (ђубрење). Кад је већ хтео да издваја све опште, што се у општи део издвојити може, онда нису умесни ни називи жетва и вршење, јер се то за разне усеве и плодове друкче зове. Одељак: „Смештање плодова" (зимнице), са овим парентезама, може навести на погрешну мисао, да нас он учи о смештању и чувању зимнице, у оном смислу, у ком се та реч обично употребљава код нас. Кад се размотри уопште цела ова књига, која хоће да буде уџбеник за школу, мора се доћи до уверења, да је тај пресудни утицај имао смер, да се обилати материјал толикихпољопривредних грана што више скрати и сузи, али не да се важније издвоји од мање важнога и да се опшнрније разради оно што је битно или основно, но оно што је споредно. И због тога, ретко који посао, који се практички ради, да је довољно прецизно и исцрпно представљен, да се по упуту ове књиге може у практици извршити, а то је једна огромна мана, која се опростити не може једноме делу, које поред