Prosvetni glasnik

не може наћи ниједна партија, за коју би се мог !о рећн, да је потпуно разумљиво и као што ваља изложена. Кад се овоме још дода, да се кроз све партпје непреставо провлаче час врдо крупне час многобројне ситне грешке, онда је разумљнво, да се и руконис нишчев не може реФератом псправнти, а онакав какав је не сме се препоручнти за школску књигу. Указивање на погрешке, нејасности и нескладности, које би се нмале исправити, не би овде ништа помогло, јер би се тада цео спис морао са свим изнова прерадити, а реФеренат је уверен, да писац не бн то онет као што ваља одмах пзвео: једно, што се јасно види, да с пзвеснпм партпјама V сам још није на чисто, и, друго, што би се пре свега морао постарати да се еманцппује од сувпшних понављања, нзлпшних увода, растегнутпх излагања и алватних израза, а за то такође треба времена.. . У колико су ове напомене оправдане, као и закључак о делу, Главни Просветни Савет увериће се из садржине самог реФерата. 1). Задатак Минералогије иије изложен потпуно. Писац је заборавио, да п класиФпкацпја минерала долази у задатак Минералогије. — После деФПниције минерала непотребна је напомена, да се „многе људске творевине, као: сода, стипса, зелена галица, топноничка згура и. т. д., строго узевши само толико у минералогпји проучавају, у колико се находе у природи." А још је излишнија напомена, која после овога долази: како се „многа тела, награђена нарочито у новпје доба у Хемпјн," не проучавају у Минералогији, ,што не постају онако, како постају мпнералп." 2). Ппсац грешн, кад у Минералогију уноси ПетрограФију и сматра је као један („засебан") део њен. После деФиниције мннерала и Минералогије само се ствара забуна, кад се н стене уносе у Мипералогију. Да је писац тиме и самога себе довео у незгоду види се одмах но томе, што је принуђен да изпоси натегнуте и са свпм пронзвољне појмове: како је права Минералогија само Минералогија „у ужем смислу," а ПетрограФија део некакве „Мннерадогпје у шнрем смислу," који проучава стене. 8). Нетачно је кад се каже: „Општа Мпнералогнја проучава оне нојаве, које вндимо на свнма или врло великом броју мпнерала, и пзлаже односе свих минерала уопште". Има врло интересних п значајних појава, које опажамо само на врло малом броју минерала, па се нпак вазда водн рачун о њнма у Онштој Минералогијп; сем тога

бојати се, да ће оно „односи свпх мпнерала у опште" битп неразумљив пзраз за ученике. 4). Писац је утрошио читаве трц стране рукоппса, да поступно доведе ученике до схватања морфолошких, Физичкпх и хемијских особина миверала, па опет ништа нпје постигао, јер ваљда се не може сматратп као поступно познавање поменутих карактера, кад се, после набрајања неколикпх физичких особина, тек од једном дода: I ,.3а тај циљ мора се прибећи читавом низу белега, које прпказују нешто Физичку, нешто хемијску прпроду мпперала, а нешто се опет виђају у самом спољном облику мннералном," међу тпм пре овога не указује ни једним примером нити на облик нити на хемијски састав минерала! Прн објашњивању физпчкпх особина минерала неподесан је прпмер злато, јер га наставнпцп у својим збиркама ретко имају; исто је тако неподесно узимати састојке гранита за пример када се хоће да говорн о „спољннм белегама" мннерала; најзад, не може се разуметп, за што прп излагању ; ,спољних белега" не водитн рачуна о кристалној ФОрми, као најзначајнијем од свих спољашних карактера! 5). Какве излишне уводе, пуне растегнутпх излагања, неодмерених израза и нетачности, ннсац има у својој „Мипералогији," најбоље ће нам послужити овај прпмер: „Кристали . — Мпперале најчешће находимо у облицима, који не показују никакву правилност, нити су онако битни за њихову материју, као што су за органску материју бнтни њенн облицн. Кад се какав минерал раздроби, нонајвише постају одломцин комади неодређеног променљивог облика; псто тако и у природи се мпнерали најчешће находе као раздробљене масе најразлнчнпјег облика п величине, често још заокругљенп преносом и котрљањем по води, идп ма како промењени под утицајем климатских прилика. Минерали су такође без облпка чак п онда, кад стоје у целини ц у свези, чинећи какву другу масу (на пр. гранитови састојци), или им се о облпку може говорцти неодређено, као што се на пр. каже за кварц у граниту да је зрнаст, за лискун да је лпстаст н т. д. Ну и ако се минерали најчешће налазе овако без одређеног облика и у случајним облицпма, ипак се често у пцнеком граниту и другпм сложеннм стенамавиђају појединн састојци, на пр. Фелдспат, а још чешће кварц и т. д. у аравилним облицима с равним иовршинама , за које облпке се не може рећи, да су у свему случајнн, јер се сусрећу чешће, развијенп час више, час мање; они могу бити променљпве величппе,