Prosvetni glasnik

100

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

топ вешег а11таћПсћеп Еп1\у1ске1ип§"), и врло добру Панчпћеву деФНнидпју („Геологпја је наука о прпроди анорганских маса, пз којпх је наша земља сложена, и о променама, које су се с тим масама од њивог постанка до данас догодиле") и т. д. — Име је Геологији дато много пре но што су јој билп тачно омеђени обим и задатак њен. Као и свака друга наука. тако се и Геологија поступно развијала до данашњег јој значаја: она се мешала с другпм, сродним, наукама, прелазила у област њиховог проучавања, и одатле узимала оно што јој је потребно било да попуни и заокругли своју садржину. И тако је данас Геологија у место „науке о земљп," као, што би јој име казивало, постала поглавито „наука о земљиној кори." Ну како нераздвојно са земљивом кором иду и хпдросФера и биосФера земљина, то се но себи разуме, да се и о њпма у ГеологпЈи мора водити рачуна, алн се то чини само у толико, у колико су оне од утицаја на земљину кору и у присној вези с њом. Овде је поглавита додирна тачка, а у исто време и разлика између Геологнје и ГеограФије. ЛлтосФера, т. ј. природа појединих стеновитих маса и њихов међусобни однос у грађи земљине коре, чини, дакле, главни задатак Геологије. А како одмах настаје питање: како су постале стеновите масе ?, остају лл оне вазда такве, или се дешавају какве промене на њнма?, шта је било пре тога на дотичиим местима кад тих маса, овакве сада, није било? и т. д. то и долази, да Геологија, поред поменутог главног задатака има још два : да проучн све данашње иојаве у кори земљиноЈ, и да тако добивени одговор на горња питања попуни још тиме, што ће ухватити све мене, које су се дешавале на кори земљиној почевши од најстаријег доба па до данашњег јој облика, т. ј. што ће изложити историју земљине коре, или, кад позајмц нзвесне погледе и закључке из Астрономнје, исторнју Земље. Овај последњи задатак Геологије, који је писац једино поставио, само је, дакле, допуна оног првог, непосредног, главног. „С'ез1. а1П81 ^ие, раг 1а 1'огсе <1е сћозе, 1а Оео1о^1е ез1 ашепее а еспге ГћЈз1о1ге с1и §1оће" изречно вели А. (1е Гаррагеп!; („ТгаИе (1е (ј6о1о§1е, 1885. стр. 1.). Правилна деФиннција Геологије има, дакле, прво, да извесе суштину њеног проучавања, и за тим да нагласн тројаки задатак њен. „Б1е Аи1§аће с!ег Оео1о§1е 131 \\ г оћ1 е1не (1геИ'асће," вели проФ. Е. Каузег, писац једног дивног новијег уџбеника (Гећгћисћ (1ег Оео1о§1е, 1893. стр. 3.). Ма како стнлнзована, деФпницнја Геологије мора у главном бити оваква: Геологија је наука о земљиној кори; она има задатак, да

нас упозна с природом појединих саставних делова земљине коре и начином како су они расподељени у грађи њеној, да нам објасни постанак њихов п све појаве које се у њпма дешавају, и да нам, на основи свега овог, представп историју земљиног развпћа. Овакву деФиницију захтева потреба, да се јасно одредп значај, обнм и тројакн задатак Геологије; захтева, тако да кажемо, п саобразност њена према осталим гранама Јестаственице. Јер као год и ове, тако и Геологпја има и своју Апатомију (ФизиограФСка Геологнја или Геологпјска Морфологија: о $?лпку, саставу и склопу земљине коре), и своју Физиологију (Динамичка Геологија: о геолошким појавама уопште и о постанку и променама појединих саставних делова земљине коре), и своју Ембриологију (СтратиграФПЈа: мене на земљиној кори од искони до садашњег јој склопа и облика); она пма, на послетку, и свој сиецијални део (ТопограФска Геологија). Црема овоме реФеренту се не допада цео пишчев „увод" у „Геологију" му. Поред тога што главна ствар у њему није нредстављена у овом смислу, нису наглашене ни оне присне везе, које има Геологнја с једне стране с Минералогијом (преко ПетрограФије), а с друге сгране с Палеонтологијом (преко СтратиграФије). За тим, кад се правилно схвати главни задатак Геологије, мора се увпдети, да нисац није могао иматп никаквих јачих разлога, што је ПетрограФију извадио из ФизиограФске Геологпје — тај најзнатнијн део њен — па је ставио уз Минералогију*. На послетку напомена о „Геогнознји* сасвпм је погрешна. Није то никаква грана Геологије нити Геологија у извесном, специјалном, значењу, него, нросто старо име њено из времена кад јој је обим био скучен, а она неразвијена; задатак њен у међама овог обима унотребљава се истина још и данас под старим именом, али само по којп нут, и то без оправданих разлога. 2). Код говора о средњој земљиној густини има у ситном слогу као додатак врло површно набрајање метода, по којима се то одређује. Ово неће бити ни од какве користи за ђаке, јер им се именују ствари, о којима ништа не знају. нпти ће после тога што знати. Зато би све ово требало * А 'со се 110 где што на универзитетима ДетрограФија и предаје засебно, одвојено од Геодогије, или је иредаје чак и цроФесор Минералогије, то још није доказ, да је ваља издвојити из Геологије па ставити у Минералогију. Талас данашњег сиецијадисања захватио је и њу, али само као једну грану Геологије. И не само у гимназијским но и у универзитетсвим уџбеницима место је њено вазда у Геодогији.