Prosvetni glasnik

104

радња главнога проснетног савета

тог материјала, који се налази у кориту њпховом. Схвативши овако механички рад текућнца, писац преводи и ерозпју речју исаирање! Ерозијом текућа вода баш дубе своје корито, иросеца терен, па тек онда матернјал, који тако добпје, покреће на ниже илп — кад баш писац хоће — испира. 31). Нп једну реч нпје писац потрошио, да бар напомене, ако неће са свнм да објаснн, то: услед чега долази ерупцпја вреле воде код гејзера. 32). Где ли је то писац пашао, а, ако је нашао, како га је уверило, да ђацпма сасвим олако преда у наслеђе један овакав став: Топлота њихова (врелнх и.звора, „који не показују трагове вулканске радљивостп") може долазити нлп механичким путем од трења прп дислокацијама онпх слојева, кроз које вода иролазп, или ...?" -За ово треба запста пмати велпку Финтазију и јаку вољу! А како се одржавају терме на каквој пукотинн, где је дислокација за дуже време плп баш са свим н одавно већ завршена? Цео појав термалних извора, којп нису у вези с вулканизмом, почнва на принцппу узкпсних нзвора из оне водене издани, која се услед пзвршене дислокације палази у знатној дубинп, те нма п повећану температуру. 33). За блатне вулкане, било праве „било само блатне Фумароле или солфатаре," писац наводи, да су „у врло тесној вези с вулканском радљивошћу." Ово вредп само за вреле блатне вулкане (на Исланду, Северној Америци, Новом Селанду); осталп блатни вулканн (тако зване салзе), који потичу од угљоводоничних гаснпх еманацпја, кад ове нанђу на какав нзвор и пролазе кроз лако разорљивп терен, и који немају нпкакве везе с вулканизмом, ц не помињу се, а то су баш највећп блатнп вулканп (на пр. у кавкаској областн)! 34). Не ваља реч „земљотрес," јер је то чист превод немачкога „ЕгсЊевеп," силом натурен народноме говору. Срнскп се каже трус, и ово је давнашња реч, још из старе нам литературе, створена потпуно у духу језика нашег. Дан^ћ је редовно писао трус (Амос, п. I ст. 1.; Захарија, гл. XIV ст. 5- п т. д.). Исго тако и реч трешња, као глаголска именица, нпје згодна за име самог појава, но да означи шга се при том појаву збива (трус је трешња неког земљишта). На послетку поред општег пмена трус, в»ља разликовати још иотрес као једаи махом тренутнп део његов, јер се трус но правилу развуче у читав низ иотреса. 35). Сасвим је погрешно: „да с.е укрштањем таласастих потреса етварају каткад врло опасни ротаторни (вихорасти) земљотреси," Пре свега, нису ово такви покрети самог земљишта (нису, дакле, „ротаторнн земљотрееи"), него само рота-

таторни иокрети извесних иредмета на земљишту, и ови покрети не долазе од „укрштања таласасгпх погреса," као што се пређе држало, него од самог таласања површпне земљпшта (од тако званих бочних нотреса), као што се то поодавно већ чпсто физпчки објашњава. (Еазаи1х, Зиезз, Меитауг, Нбгпез, Тои1а и т. д.). У иоменутој гпмназпјској књпжици, према којој је ппсац радпо своју „Општу Геологију," нпје ова ствар нп потрзана; ппсацје хтео да буде нотпунији, па је унео дотичне ставове пз Лапарана п Велена, не знајући, да је то већ застарпло, као год п нанвно мпшљење, да су ротаторни покрети знаци врло опасних покрета (ош! се јављају баш и прн слабпјим нотресима!). 36), Није баш тачно казатп, да је „брзнна распростирања иотреса врло велика," и да „долази до 900 т у секунди." Она често прелази и 900 т., и тера на хиљаде (и преко 5000 т.). 37). Набрајајућн најстраховнтије трусове писац на првом месту наводн некакав „европскп земљотрес од 526. год. по Хр., кад је погинуло 120000 душа." Дивна прецпзност за школску књпгу! Ко би из овога могао помнслити, да је то бпо трус у источној области Средоземнога Мора? Тако псто, помињући трусове, којп су се десили у нашим крајевима, наводп трус од 12 ХН-1856. и од 24-У1-1870, којл су били само одјек великих грчких трусова, а не помиње трус крајем 1879. г., који је, поред овог, скорашњег, једини још, о којем нмамо блнжих података, и чија је плеистосепсиа зона једним делом била баш у Србпјп. За овај скорашњп трус наш велн, да је „починио велике штете у источној Србији!" На иослетку псправност захтева, да се тачно каже како су трусеви чести на. заиадној (и северној) страни Јужне Амернке, а не само површно рећи: „трусовп су нарочнто чести у јужној Америци", јер бп то морало довести ђаке до лажног закључка, као да су трусови исто тако чести и на источној страни и у средини Јужне Америке, а оно баш ови крајевн спадају у области најређих потреса! 38). Говорећи о познатом Сераповом Храму код Поцуола (северозападно од Напуља), на којем нма знакова, да је тамошње земљпште нотпадало под море и опет дошло на суво, писац тумачи, да је ово било „у вези с ерупцијама Везува, који се налази у пстом прпморју!" Напуљ се налази у средини између овог храма и Везува, и сад услед ерупцпје на Везуву чак се Серапов Храм спушта нод море ц диже се, а Напуљ мцрно стоји! Није ово било ,,у вези с ерупцијама Везува," него с тога, што је приморје, на којем је подигнут поменути храм, у непосредној вези с великом вул