Prosvetni glasnik

РАДН.А ГЛАВЕОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

канском области, познатом под именом Сатрј Рћ1е§гае1 (Флегрејска Поља); одмах у близини је чувена СолФатара, а ту је и Мопте Нуово. 39). Сасвим је незгодно за хорст узети као термин назив шкрбина. Зар је грдни Француски Централни Плато, огромни Чешки Масив п т. д. „шкрбина"? Воље је рећи труигша, а најбоље зар и не преводити. 40). Нетачпо је речено, да је убирање највећих данашњих планиаа „извршено у главном од иочетка терцијерне Формације." Оно је у главном извршено око средине терцијера, а негде још и доцнпје. 41). Не стоји то, да „све више опада број Фосила, што се дубље улази у земљу." Ппсца јена ово навело погрешно тврђење Воспдлово, према чпјој је књилшци пзрадпо своју „СтратиграФпју." Теоријскп треба очекивати не само за сваку Формацију, него и за све одељке њене, подједнаки број разноврснпх типова, па према томе и број Фосила. Успело се, да се ово донекле и стварно потврди, али се уједно увидело, да све ово стоји до нрироде терена, и до пнтензивнијег илп незнатнијег проучавања њпхових. 42). Нпје тачно казано, да се геолошке карте „махом цртају без горњегхумусногземљиног слоја;" оне се (изузев за долипе и равнице) цртају без целог оног земљастог застирача, који прекрива стеновите слојеве, и којп је постао распадањем ц трошењем њиховим. 48). Нпје поуздано, да рупчасти кварцит код Врњаца, од којег се гради воденнчко камење, спада у кристаласто стење. РеФеренат на пр. држи („Рударски Годпшњак," I), да је ово камење много млађе и да му је постанак био са ерупцпјом и метаморФпзмом оног стења, из којег се после створио серпентин. Ово нико још није побио, нито је изнео ново мишљење. 44). Кад се у српску литературу као име за једну врсту палеозојских конгломерата уноси немачки назив бгаштаске, онда се то може писати само „граувака," а никако „гровака," као што нисац чини. 45). Нетачно је у Восидловој књижицп што се ОгЉосегаз помиње као једно обележје за девон, а код силура се и не наводи, па је писац, узимајући редом стаи по став из те књижице, учинио исту погрешку. Род Ог1ћосега8 достпже баш максимално развиће у снлуру (и то у доњем). Према томе он је далеко веће обележје за силур но за девон. 46). Погрешно је писац схватио па нетачно превео Восидлову реченицу: „Ејш§е Тп1оМ1,еп просветни глдонив 1895.

105

копп^еп Шгеп Когрег ешгоПеп," т. ј. „неки су трилобити могли и да се уклупчавају," а код ппсца стоји: ,,Неки трилобити имали су тело уклупчапо!" 47). Говорећи о постанку каменог угља. писац на два места изречно наводи, како је за време карбона свуда владала тронска клима, макар да и код самог Восидла (стр. 207) јасно стојп казано, како се ово не може сматрати као снгурно, и да је шта више вевероватно, п макар даје одавно већ познато, како је за време баш самог карбона у Индији, Канланду н Бразилији било право „ледено доба". 48). У табеларном прегледу мезозојских Формацпја нетачно је наведеао, да кајперском кату тријаса ,,у Алпима одговара ретска етажа с доломитима и дахштајнским кречњацима." Зар из овога не излази као да је: а). ретскн кат еквиваленат кајперског, п б). као да у Алпима кајперски кат нпје ни заступљен? Међу тим алпијски тријас има јасно развијен и кајперски кат (који се чак дели иа два дела: на норнчкн и карнички), па тек преко тога долази ретски. 49). Оисац је хтео опширније да унесе у своју „Геологију" и о нредисторпјском човеку, алп му је ова партпја опег испала скучена ц неирегледна. Тако, од првобитних станншта људскпх (из „каменог доба") ппсац помиње само станшнте предисторијсвих иеКинаца и језераца, а не и иоречана, иримораца н нрЈграђана. Поред тога сасвпм незгодно употребљава реч бат. Жујовић ја ову реч предложио само за чуковз и буздоване, а писац је узима за разноврсна оруђа, па чак и за мале и танке кремене алатљике. 50). Језпк је у пишчевом спису у главном. добар. Алп како је овај спис врло журно рађен — што се према многим прецртавањпма, додацима, опширностнма и непрецизностпма очнто види — то се и налазе у њему местимице нејасности и грешке у стплу. ОртограФПЈа пак није добра. Г. Станојевић пнше: атланскн океан, средиземно море, балканско полуострво, Бело море, јужна Америка и т. д. — све могућне комбинације погрешака! При обради овог другог дела својег предложеног уџбенпка Г. Станојевић се служио ваљанпм уџбеницима Хохштетер-Бишинговпм („БеШМеп (1. Мшегаћ ип<1 6ео1. ."Шеп 1890.) п Восидловпм („БеШаЛеп с1. Мшегаћ ипс! 6ео1. ВегНп 1879), п то првпм нарочито за Општу Геологију, а другим за СтратиграФију. Скоро све партије узимао је у слободном или обичном нреводу из тих уџбеника, иа их местимпце попуњавао подацима из познатих универзитетских уџбеника од Креднера, Велена и 14