Prosvetni glasnik

17*

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

из „Просв. Гласника".) Београд. I 895. Издање пишчево. — 8°; стр. XIV и 255. Цена "2 дин. пли круне. Методика школске дисциплине. С обзиромна психо .1. и хигијен. начела. Од Јос. В. Стојановића, ироФ. нишке Учит. Школе. Ниш. 1894. Штампарија Ж. Радовановића. —8°; стр. Пи 176. Цена Г50 д. 0 моралном васпитању у школама. Говорио на св.-савској прослави у Богословији, 13. јануара 1895. год., Петар С. Протић , проФ. (Прегатампано из „Весника Српске Цркве".) Београд. 1895. Штампарија П. К. Танасковића. — Вел. 8°; стр. 36. Цена? Мисли о школи и науци. Говор проФ. Мил. НедељковиЈ Ја, држан у дворани Вел. Школе о Св.

131

Сави 1892. год. (Прештампано из „Наставника".) Београд. Државпа Штампарија. 1893. — Вел. 8°; стр 29. Цена 0"60 дин. Статистика наставе у Кра/вевини Србији, за 1884 — 1885. школ. годину. По службеним подацима написао Богољуб ЈовановиК , пачел. министарства народне привреде. Са 6 картограма и 10 диаграма. Београд. Држ. Штам. 1894. — 4°; стр. СГјХМУ . Цена? Грађа за Флору околине Врање. Од Ђ. И. Ничића., дир. пиротске гимн. Београд, држ. штампарија Краљевине Србије, 1894. — Велика 8°, стр. 78. Цена?

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИТ1

РАЗНИ ЗАПИСИ Приход Народнога Позорншта у 1894. г. У 1894. год. биле су свега 252 представе, са укупним приходом од 106.000 динара. Пре \ 1 / г године биле су свега 174 представе, а приход од њих свега 78000 динара. Према томе је 1894. год. приход био већи за 2 8000 динара. Г. Иетар Ђурић учит. осн. школе у Неготину, уступио је своју лепу збирку пуњених животиња (85 разних птица и 10 сисара) зоолошком кабинету наше Велике Школе. По предлогу г. д-ра Ђоке Јовановића, проФ. Вел. Школе, министар просвете и црквених послова наредио је да се г. Ђурићу, на име награде за његов труд, исплати сума од 300 динара из благајнице министарства просв. и цркв. послова. Ниагарини водопади као извор силе и <'ветЛОСТИ. — У новије време често се у Америци покретало питање о ексилоатовању Ниагариних водопада, као силе покретнице, за разне пндустријске циљеве, а нарочито за покретање динамо-машина за производњу електрине. Данас је то питање решено, јер се у Ниагари већ у велико врше радови око подизања горостасних творница за електрину, која је позвана да изврши нечувен до сада преврат у модерној науци и индустрији. Године 1895. мисли се да ће бити свечано отворање поменутих џиновских „електрана", ако не буде каквих изненадних сметња. Три грдне машине, свака од 5000 коњских снага, већ су довршене и сад се намештају. Готов је и канал, којим ће се спровести вода у машинске

зграде, тако исто и тунел (7000 стоца дуг), којим ће се одводити вода из зграда. Јама за коло (точак) довршена је прошлог лета, а за последња четири месеца пр. год. понамештане су и турбине (витли) и уставе. Град БуФало (близу Ниагариних слапова) већ се спрема за велику свечаност. Локпорт, Рочестер, Сиракуза и многа друга, већа и мања, места с нестрпљењем очекују тренутак, кад ће им се електрична сила са Ниагаре ставити у службу за осветљење и разне занатске потребе. И чамце у Епеканалу у будуће неће покретати више парна снага, већ електрина. Мисле чак, да ће се и град Албени, који је удаљен 300 енглеских миља (око 500 килом.), а доцније и Чикаго и Њу-Јорк, моћи користити електрином са Ниагаре. (№. Гг. Рг.) С. И.

Човек-жајмун. — Са острва Јаве стигла је вест о једном врло занимљивом открићу. Е. Биђогз, лекар у холандијској војсци у Тулунг Агунгу, на острву Јави, наишао је при копању на остатке једне до сада још пепознате животиње, која припада роду мајмуна, али стоји човеку много ближе него ма који познати органски створ. Познато је да су Дарвин и његове иристалице свагда заступали гледиште, да између најсавршеније организованога мајмуна и најниже организованог човека има прашина, која ће се кад тад попунити открићем створова који заузимају средину између мајмуна и човека. Овога посредника између мајмуна и човека држи Оићоја да је нашао у ископагшм остацима напред поменуте животиње. Нађен је само горњи део лубање, један кутњак и једна кост од ноге. Ова је кост